АЛТЕРНАТИВНА МЕДИЦИНА

АЛТЕРНАТИВНА МЕДИЦИНА, целовит систем теорије и праксе који се користи у лечењу различитих обољења, а није прихваћен од званичне медицинске науке. Самостална је грана која допуњује медицинску дијагностику и лечење. Социјални фактори и немоћ званичне медицине условили су развој различитих дисциплина а. м. и њихово признавање у многим земљама. У САД је формиран и Национални центар за комплементарну и алтернативну медицину (НЦКАМ) са циљем научног дефинисања и промоције ових метода. Афирмација а. м. почива на идеји о плурализму приступа у лечењу и праву пацијента да бира начин на који ће бити лечен. Истиче се и неопходност сарадње са званичном медицином која би својим научним методама требало да помогне у расветљавању ефеката а. м. Свеобухватне клиничке студије и метаанализе нису доказале значајне ефекте на излечење, осим констатације да се овим методама умањују тегобе и поправља квалитет живота болесника. Заснована на индивидуалном приступу пацијенту, а. м. захтева систем едукације стручњака који чини више од 40 разнородних дисциплина, што представља највећу препреку у ширењу и популаризацији њених метода. У оквиру а. м. истражују се традиционална кинеска медицина (акупунктура, мoксибустија, употреба лековитог биља, масажа и манипулације тела); традиционална индијска (Ayurveda), америчка, афричка, блискоисточна и тибетанска медицина, а у западном свету хомеопатија и натуропатија. Према подели НЦКАМ (САД) поред побројаних метода постоје и медицина ума и тела (заснована на овој интеракцији уз значајан ефекат очекивања (плацебо) и најчешће у циљу промоције здравља, а чине је: релаксација, хипноза, имагинација, јога, медитација, biofeedback, тај чи, чи гонг, когнитивно-бихејвиорална терапија, групна подршка, аутогени тренинг, спиритуализам и молитве), биолошки заснована пракса (обухвата терапију лековитим биљем, дијетотерапију и натуротерапију), технике манипулације тела (можда најзаступљенији вид комплементарне и а. м., а чине га: хиропракса, остеопатска медицина, масажа, рефлексологија, краниосакрална терапија, ролфинг (структурална интеграција), Александерова, Бовенова и Фелденкраисова едукативна техника) и енергетска терапија (заснована на коришћењу енергетских поља и то: физичких – магнетна терапија, светлост, звук и микроталаси – и оних за које се претпоставља да постоје – кинески чи гонг, јапански Реики и Јахреи и терапија додиром). У Србији а. м. није правно регулисана, а постоји и проблем незаинтересованости медицинских институција. Сматра се парамедицинском и илегалном, а поједини поступци подлежу кривичној одговорности. Многобројни поступци српске средњовековне медицине, поготову народне, задржани су до данас. Такође, многи поступци а. м. примењују се као немедицински, тј. као подршка здрављу, а не званично у циљу лечења.

ЛИТЕРАТУРА: М. Марушић, „Complementary and Alternative Medicine – a Measure of Crisis in Academic Medicine", Croat. Med. J., 2004, 45 (6); Ж. Маличевић, „Алтернативна и комплементарна медицина", ВП, 2006, 63 (1).

Миле Игњатовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)