АДА ЦИГАНЛИЈА

АДА ЦИГАНЛИЈА, острво уз десну обалу реке Саве код Београда, око 4 км узводно од ушћа. Дуго је око 6,3 км, највећа ширина је 700 м, површине 310 ха. Рукавац између острва и обале преграђен је на три места земљаним насипима и створено је Савско језеро дуго 4,3 км и широко око 200 м. Године 1717. на овом месту се помиње село које је убрзо расељено. Највећим делом је обрасла шумом. Истражни затвор на острву саграђен је непосредно по завршетку I светског рата, а место је изабрано због неприступачности терена који је било лако надзирати и обезбеђивати. Затвор је био опасан зидовима висине 4–6 м. Током међуратног периода у њему су боравили осумњичени за политичке кривице, међу којима су најмногобројнији били комунисти. После II светског рата тамо су били притварани бивши припадници Југословенске војске у отаџбини, Српског добровољачког корпуса, Српске државне страже и управног апарата квислиншке српске владе, осумњичени за ратне злочине и колаборацију с окупационим властима. У време сукоба између Југославије и Совјетског Савеза и његових сателита (1948–1953) у овај затвор су склањани грађани осумњичени за различита дела у вези с Резолуцијом Информбироа, који су одатле, по изрицању административних казни, упућивани у казнене заводе или радне логоре. Истражни затвор је срушен почетком 60-их година када је изграђен Централни затвор на Лекином брду. После II светског рата у источном делу острва формирано је једно од најпосећенијих београдских купалишта, излетиште и спортски центар са свим пратећим садржајима. Унутар њега налази се и мало вештачко језеро.

ЛИТЕРАТУРА: М. Митровић, Изгубљене илузије. Прилози за друштвену историју Србије 1944–1952, Бг 2001; Б. Димитријевић, Југословенска армија 1945–1954. Нова идеологија, војник и оружје, Бг 2006; И. Добривојевић, Државна репресија у доба диктатуре краља Александра 1929–1935, Бг 2006.

Слободан Ћурчић; Александар Животић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)