АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО, правна форма друштва капитала коју чине акционари (деоничари), с основним капиталом који је подељен на акције с једнаким износима. Има следећа обележја: 1) битан је улог у основни капитал друштва чија правна судбина није везана за лице које га је у друштво унело (по правилу, улог остаје у друштву и када се акционари мењају); 2) основни капитал (минимални износ одређен је законом) подељен је на акције које се правним пословима могу преносити; 3) акционар одговара за обавезе друштва до висине свог улога, а не својом имовином јер је имовина друштва одвојена од имовине акционара; 4) акционар има право на управљање сразмерно капиталу који има у друштву (броју акција); 5) друштво има статус правног лица и за своје обавезе одговара својом имовином; 6) основни капитал (главница) су акције, а поред ове главнице друштво може имати и другу имовину. Сматра се да савременом а. д. претходи „Banco di San Giorgio" основано 1407. у Ђенови, а током XVII в. посебно се развијају прекоморска колонијална друштва.

Оснивање а. д. у Србији омогућио је Трговачки законик за Књажество Србију (1860) који овај облик друштва назива „ортаклук безимени (акционарски)". Прво а. д. у Србији била је Прва српска банка основана 1869. У Србији је, затим, важио Закон о а. д. из 1896. Трговачки закон за Краљевину Југославију из 1937. није ступио на снагу због избијања рата. После II светског рата а. д. су национализована а оснивање нових није било дозвољено све до доношења Закона о предузећима из 1988. Овај закон регулисао је а. д. у мешовитој својини. Законом о предузећима из 1996. а. д. су детаљно регулисана, затим и Законом о привредним друштвима Србије. А. д. се оснива уговором о оснивању, а ако га оснива један оснивач, одлуком о оснивању. Број оснивача отвореног а. д. није ограничен, док затворено може имати највише 100 акционара. Затворено друштво издаје акције својим оснивачима или ограниченом броју других лица, а отворено друштво у време оснивања или након тога упућује јавни позив за упис и уплату акција. Оно може издавати обичне (редовне) и преференцијалне (повлашћене) акције. Закон забрањује издавање акција на доносиоца. Отворено а. д. и његови оснивачи уписују емисије акција и других хартија од вредности издатих јавном понудом, у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности. А. д. може одобрити плаћање дивиденди на своје акције. Затворено а. д. има скупштину акционара, директора или управни одбор, а може имати извршни одбор, интерног ревизора или одбор ревизора. Отворено а. д. има скупштину акционара, управни одбор, а може имати интерног ревизора, надзорни одбор или одбор ревизора.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вељковић, Објашњење Трговачког законика за Књажество Србију, св. I, II, Бг 1866; С. Радојчић, Основи трговачког права, Бг 1922; М. Васиљевић, Компанијско право, Бг 2005; М. Милосављевић, Акционарско друштво, Бг 2006.

Илија Бабић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)