АНТОНИЈЕВИЋ, Драгослав

АНТОНИЈЕВИЋ, Драгослав, етнолог (Алексинац, 17. X 1930 – Београд, 9. IX 2001). Дипломирао и докторирао (1963) на Филозофском факултету у Београду. Био научни сарадник у Етнографском институту САНУ (од 1958), потом научни саветник у Балканолошком институту од његовог оснивања (1969–2001). Редовни члан САНУ од 1997. Био уредник часописа Народно стваралаштво – фолклор. Значајан допринос науци дао је на пољима етнологије, балканологије и фолклористике. Сагледавајући суштину транса као феномена ритуалне опседнутости натприродним, бавио се истраживањима традиционалних ритуала везаних за стање измењене свести, као што су обреди русаља у источној Србији, румунских калушара, грчке анастенарије. Указао је на битну разлику између шаманског транса и транса у тим ритуалима истичући удео натприродног и божанског у појединцу. Анализирајући очуване обреде реликата, указао на заједнички пагански супстрат традиционалног духовног наслеђа балканских народа. Велику пажњу посветио истраживању феномена игре и позоришта у традицији балканских народа (уредник зборника Фолклорни театар у балканским и подунавским земљама, Бг 1984). Бавио се и проблемима етничког идентитета, културних веза између народа Балкана и Подунавља, питањима из области методологије етнолошких истраживања, новим друштвеним обичајима. Предметима својих проучавања приступао систематски, непосредно их проучавао на терену, тражио њихове историјске и антрополошке корене, откривао везе са сличним појавама у другим савременим културама. Одликовао се изузетном ерудицијом и способношћу да проникне у смисао људског понашања.

ДЕЛА: Алексиначко поморавље, Бг 1971; Обреди и обичаји балканских сточара, Бг 1982; Ритуални транс, Бг 1990; Дромена, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: П. Влаховић, „Осврт на етнолошко и фолклористичко дело академика Драгослава Антонијевића и Библиографија радова Драгослава Антонијевића", ГЕМ, 2002, 65/66.

Драгана Радојичић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)