АЈДАЧИЋ, Владимир

АЈДАЧИЋ, Владимир, физикохемичар, универзитетски професор (Београд, 11. IX 1933). Дипломирао 1957. физичку хемију с атомистиком на Природно-математичком факултету у Београду. Докторирао 1964. с тезом „Нове методе апсолутног мерења флукса неутрона у реакторима који раде на великим снагама". Радио у Физичкој лабораторији у Винчи (1956–1996), боравио на последокторским студијама на Универзитету у Торонту (1965−1966). Његов најважнији научни допринос везан је за коришћење силицијумских и GeLi полупроводничких детектора, којима су померене границе мерења у нуклеарној и реакторској физици (и B. Lalović, M. Kurepa, „Semiconductors Measures Fluxes inside Operating Core", Nucleonics, 1962, 20, 2, 47; и R. E. Azuma, W. H. Fleming, „Measuring in-core Neutron Fluxes with Semiconductors", Nucleonics, 1963, 21, 1, 60). Заједно са Браниславом Лаловићем аутор је врло танких dE/dX силицијумских детектора, помоћу којих је конструисан полупроводнички телескоп за истовремено проучавање вишеканалне нуклеарне реакције (типа n-p,d,t,α) изазване брзим неутронима (и B. Lalović, B. Petrović, „A Low Background Semiconductor Counter Telescope for Neutron Reaction Studies", IEEE Transactions on Nuclear Science, 1966, 13). Вишекомпонентни GeLi детектор, ефикасне запремине 200 цм³, био је највећи детектор ове врсте на свету и омогућио је многобројна, до тада недоступна мерења у нуклеарној физици, криминологији, екологији. А. је радио и на испитивању зависности специфичних активности органских једињења од њихових средњих валентних бројева (и V. Veljković, „Antibiotic Activity of Organic Compounds and their Average Valence Number", Experientia, 1978, 34, 633). Предавао хемију и методологију научног рада на Београдском универзитету. Паралелно с научним радом, од средине 60-их активно се бави популаризацијом науке у свим медијима. По позиву је члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Добитник је прве „Невенове награде" за популаризацију науке и награде за животно дело „Златни беочуг" града Београда.

ДЕЛО: Наука као бајка, Бг 1998.

Марко М. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)