АРСЕНИЈЕ (Гаговић)

АРСЕНИЈЕ (Гаговић), архимандрит (Крушево, Пива, ? – ?, 1817/1824). Као хиландарски монах вратио се 1788. у родну Пиву, где је започео обнову манастира који је затекао у веома лошем стању. Обновивши манастир до 1793, наредне године је из Цариграда прибавио царски ферман за њега. Са тог пута донео је и приложио шест књига Житија светих. Из обновљеног манастира започео је своју духовну, просветну и ослободилачку мисију. Човек несумњиве енергије, јасне свести и непоколебљивих моралних и етичких начела, А. је, ради остварења постављених циљева, много путовао: у Русију (1786, 1803, 1813), Јерусалим (1786, 1794), Цариград (1792, 1819), Сремске Карловце (1803), Дубровник и Беч (1804), Румунију (1811), док је у Србији боравио често. Одржавао је присне везе с великим бројем значајних личности српског народа тога времена (Карађорђе, митрополит Петар I Петровић, карловачки митрополит Стефан Стратимировић и др.) и с неким личностима из иностранства. Врхунац свог ослободилачког и дипломатског ангажовања доживео је када је 1803. на руском двору образлагао план о обнови „славјаносербског царства" на Балкану. О његовој смрти зна се веома мало. Најверодостојнији податак записан је у манастиру Пива, где се каже да је, после повратка из Русије и Свете горе, 1816. отпутовао у Травник да прибави дозволе за манастир и да су га том приликом на путу Турци мучки убили. Година и датум нису записани, а за гроб му се никада није сазнало.

ЛИТЕРАТУРА: О. Благојевић, Пива, Бг 1971; В. Ћоровић, Историја српског народа, Бл–Бг 1997; К. Радовић, Архимандрит Арсеније Гаговић и духовност Пиве, Цт 1998.

Драга Мастиловић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)