АМОНИЈАК

АМОНИЈАК (NH3), најраспрострањеније једињење азота и водоника. Тачка кључања je на –33 ^oC, тако да је на обичној температури у гасовитом стању. Оштрог, карактеристичног мириса, изазива сузе, оштећује очи и органе за дисање. Густина је 0,771 г/дм³; око два пута је лакши од ваздуха тако да брзо напушта отворене судове. На тржиште долази у челичним боцама или цистернама под притиском, у којима је делом у течном стању. Смеса NH₃ и ваздуха је експлозивна. Растворан је у води и неким органским растварачима. Растворљивост у води на 20 ºС је 520 г/дм³; са порастом температуре растворљивост опада. Од 1913. NH₃ се добија синтетичким путем из смесе азота и водоника, под притисцима од више десетина МПа, у присуству катализатора (поступак Хабера и Боша; Нобелова награда 1918. и 1931). Око 80% светске производње NH₃ користи се за добијање вештачких ђубрива. Како се водоник за синтезу NH₃ данас добија углавном из земног гаса, цене ђубрива су у тесној вези са ценом горива. Примењује се у производњи азотне киселине, карбамида, пластичних маса, влакана, боја, лакова, експлозива. Користи се и у металургији, у техници хлађења. Синтеза а. у Србији почела је 1962. у Хемијској индустрији Панчево (→ Азотара Панчево). Укупни капацитет за производњу Азотне киселине у Србији („ХИП" Панчево, „Зорка" Суботица и Хемијска индустрија „Обилић" код Косовске Митровице) је 800.000 т годишње. Светска производња NH3 у 2004. била је 109 милиона т, од тога Кина 28,4%, Индија 8,6%, Русија 8,4%, САД 8,2%.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић, Хемијска технологија, Бг 1990; Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.

Петар Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)