АЛИГРУДИЋ, Слободан

АЛИГРУДИЋ, Слободан, глумац (Битољ, 15. X 1934 – Градац, 13. VIII 1985). Дипломираo на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Први ангажман у сомборском Народном позоришту добио 1958, а потом прешао у београдско Савремено позориште. Најзначајније улоге остварио као члан позоришта „Атеље 212" и Народног позоришта у Београду. Глумац евидентне снаге, трагичар и сјајан комичар. Лако је успостављао контакт са позоришном публиком, ликове бојио својом личношћу дајући им аутентичност и искреност. За улогу Ја (Д. Матић, Ружа ветрова) добио је награду за најбољег младог глумца, а заједно са осталим члановима глумачког ансамбла и специјалну награду за говор (Стеријино позорје, 1963). Важније позоришне улоге: Тансон (Ф. Марсо, Јаје), Клајн (Џ. Кесерлинг, Арсеник), Ферда (В. Хавел, Другарско вече), Бруно Харст (Ђ. Вајтинг, Корачница), Вилијем Ропер (Р. Болт, Томас Мор). Остварио значајне улоге и у ТВ серијама: Намештена соба (А. Ђорђевић), Воз који је носио наочаре (З. Шотра), као и у филмовима: Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (Д. Макавејев), Заседа (Ж. Павловић), Кад будем мртав и бео (Ж. Павловић), Рани радови (Ж. Жилник), Бубе у глави (М. Радивојевић), Мирис пољског цвећа (С. Карановић), Велики транспорт (В. Булајић), Отац на службеном путу (Е. Кустурица) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Јовановић (ур.), „Атеље 212", Театрон, 1981, 33–35; П. Волк, Историја југословенског филма, Бг 1986.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)