АСТРОНОМСКА ДРУШТВА
АСТРОНОМСКА ДРУШТВА, удружења професионалних астронома, астронома аматера и љубитеља астрономије. Друштво астронома Србије (ДАС) основано је 1981. у Београду. Пре његовог оснивања професионални астрономи били су организовани у оквиру Друштва математичара и физичара Србије, основаног 1948, и Савеза друштава математичара и физичара Југославије, основаног 1949. Они постају Друштво, односно Савез друштава математичара, физичара и астронома 1962, односно 1966. Има око сто чланова. Двадесетак астронома и физичара основало је 2002. Југословенски огранак чилеанског астрономског института „Исак Њутн" и одржало оснивачку скупштину Научног друштва „Исак Њутн", а први председник био је М. С. Димитријевић. За пет година публиковали су 45 радова у Astronomy and Astrophysics, у издањима Astrophysical Journal-а и у Astronomical Journal-у. На VI конференцији Евроазијског а. д. 2002. у Москви основан је његов српски огранак за чијег је председника изабран М. С. Димитријевић.
Поред професионалне астрономије у Србији је развијена и аматерска. А. д. „Руђер Бошковић" из Београда највећа је и најстарија организација која окупља астрономе, професионалце и аматере, а у појединим периодима имало је и око 1.000 чланова. Академско а. д. Универзитета у Београду, како се тада звало, основано je 1934. Први председник био је Ђорђе Николић (1934–1936), а потом Војин Ђуричић (1936‒1941). Друштво је издавало часопис Сатурн, организовало популарна предавања и неколико јавних посматрања, издало више публикација. За време окупације рад Друштва био је забрањен. Архиву и библиотеку сачувао је Ненад Јанковић. После рата, у саставу Удружења студената Природно-математичког факултета, поново је основано 1951. као Београдски астрономски клуб „Руђер Бошковић", који је 1952. преименован у А. д. „Руђер Бошковић". Председници друштва били су: Радован Данић (1952–1966), Бранислав Шеварлић (1966–1970), Перо Ђурковић (1970–1972), Ненад Јанковић (1972–1974), Божидар Поповић (1974–1979), Зоран Кнежевић (1979–1982), Милан С. Димитријевић (1982–2004) и Јелена Милоградов-Турин (од 2004). Заједно с Ваздухопловним савезом Југославије Друштво почиње 1953. да издаје часопис за астрономију и астронаутику (од 1980. само за астрономију) Васиона. Друштво је публиковало и неколико књига у серији „Публикације А. д. Руђер Бошковић", три велике карте неба (1957, 1968, 1971), вртећу карту неба (1991) и неколико свезака циркулара Астрономска тела и појаве. Друштво је 1954. организовало велику Астрономско-астронаутичку изложбу, коју је отворио Милутин Миланковић и која је била постављена и у другим градовима. Само у Сомбору било је око 7.000 посетилаца. Утицала је на пораст интересовања за астрономију и иницирала оснивање подружница у Новом Саду, Крагујевцу, Сомбору, Сремској Митровици, Ваљеву, Старој Пазови, Белој Цркви, Нишу, Суботици, Зрењанину, Бечеју, Новом Бечеју, Витини и др. Друштво је учествовало у обележавању 165 година од смрти Руђера Бошковића 1952, а поводом 50 година од оснивања 1984. организовало је изложбу у Педагошком музеју. Исте године организовало је VII националну конференцију, прву с темом историја астрономије, а касније и још неколико научних конференција. Друштво добија просторије у Деспотовој кули на Калемегдану, где је 1964. свечано отворена Народна опсерваторија. Планетаријум Друштва, набављен 1966, почиње с радом 1969, а званично је отворен 1970. Годишње га посећује око 15.000 ученика основних и средњих школа, студената и грађана. Основни задатак Друштва је популаризација астрономије. У том циљу сваке године се организује пролећни (2008, 82. по реду) и јесењи курс астрономије за почетнике, Београдски астрономски викенд (јун), седмодневна Летња школа астрономије на некој од планина (август), Летњи астрономски сусрети (август–септембар) и јавна предавања. На Народној опсерваторији врше се дневна посматрања града и ноћна астрономска, а у Планетаријуму се приређују пројекције за ученике, студенте и туристичке групе. Друштво организује и научне скупове и семинаре.
У Новом Саду је 1954. при Вишој педагошкој школи, а на иницијативу Живојина Ћулума, основана Подружница А. д. „Руђер Бошковић" која је радила до 1962. Оснивачка скупштина А. д. „Нови Сад" – АДНОС одржана је 1974, а седиште је било на Природно-математичком факултету (1974–1982), на Институту за географију (1982–1989), а од 1989. у Народној опсерваторији. Купљена су три телескопа 1976, а 1991. још два. Адаптација Астрономске опсерваторије на Петроварадинској тврђави завршена је 1989, а 1996. добијен је и простор за планетаријум површине око 200 м2, који је свечано пуштен у рад 2001. Председници Друштва били су: Живојин Ћулум (1974–1980), Божидар Д. Јовановић (1980–1985), Ђура Паунић (1985–1998), Светислав Крстић (1998–2000), Драгослав Петровић (2000–2007) и од 2007. Душан Мрђа. Од оснивачке скупштине 1974. секретар Друштва је Јарослав Францисти. Друштво организује научно-популарна предавања, јавна посматрања неба, приказивање научно-образовних филмова, издаје књиге, брошуре, постере и разгледнице, организује предавања и пројекције у планетаријуму за ученике основних школа и гимназија, студенте и грађане. Од 1974. од октобра до априла организује се циклус научно-популарних предавања „Астрономија у 24 предавања". Од септембра до маја организују се „Астрономске вечери", с приказивањем научно-образовних филмова и јавним посматрањима астрономских појава и небеских тела. Друштво има око 150 активних чланова.
Астрономска група Ваљевског Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда" основана је 1973. Редовно реализује програме посматрања метеорских ројева, праћења активности Сунца, посматрања променљивих и двојних звезда, астрофотографије и етно-астрономских истраживања. Организује посматрачке и едукативне кампове, курсеве из астрономије, популарна предавања и трибине. Од 1997. организује „Ваљевске астрономске сусрете" и исте године покреће часопис Орион који се после пет бројева угасио. Издаје и Информатор. На Природно-математичком факултету у Крагујевцу налази се опсерваторија „Белерофонт" отворена 1986, а 1995. основано је и а. д. истог назива.
У Нишу је крајем 60-их и почетком 70-их деловала подружница А. д. „Руђер Бошковић", а на Филозофском факултету, у периоду 1976–1980, постојало је „Астро-геофизичко друштво". Године 1996. основано је А. д. „Алфа". Први председник Друштва био је Зоран Секулић, а од 1997. Драган Ж. Гајић. Има око 150 чланова.
У Зрењанину је 1996, залагањем Крсте Наумоског, основано А. д. „Милутин Миланковић" које има око 100 чланова. У Новом Саду 1998. почиње да излази на интернету Астрономски магазин око којег се формира А. д. „Лира", регистровано 2002. Друштво сваке године организује такмичење у посматрању Месијеових објеката („Месијеов маратон"), астрономске кампове на Фрушкој гори и јавна предавања. У Вршцу је 1999. основано Природњачко друштво „Геа" и од почетка је подељено на астрономску, биолошку и секцију за геонауке. Организује „Вршачке астрономске сусрете", предавања из астрономије, посматрања астрономских појава, школу астрономије, а Годишњак друштва „Геа" садржи и астрономске садржаје. У Бору, у оквиру организације младих истраживача, основан је 2000. Радио-астрономски клуб, а од 2002. носи назив Друштво за радио-астрономска истраживања „Аурора". Имају антенски систем и посматрали су радио-рефлексије од метеорских пљускова. У Прокупљу је 2001. основано А. д. „Магеланов облак", а први председник је Жарко Мијајловић. Друштво је имало значајну улогу у настанку идеје за изградњу астрономске станице на Видојевици, а има око 80 чланова. Нека а. д., као А. д. „Краљево", основано 2001, и А. д. „Влашићи" из Лесковца, заслугом Јована Миљковића основано 2001, престала су да постоје. А. д. „Лозница" основано је 2002. ради популаризације астрономије у овом крају. Чланови имају неколико малих телескопа, организују јавна посматрања небеских појава, предавања у школама и у медијима објашњавају астрономске догађаје (радио-емисија „Астрономски магазин"). А. д. „Андромеда" у Књажевцу, основано 2003, има око 350 чланова и два телескопа. Поред посматрања, организује кампове и школе, а чланови у локалним медијима објашњавају астрономске појаве. Друштво и гимназија у Књажевцу организовали су с гимназијом из Белоградчика јуна 2004. Међународни астрономски камп на Старој планини. Априла 2004. основано је А. д. „Нови Пазар", а рад је започело са два телескопа. У Београду је, залагањем Владимира Бенишека, новембра 2004. основан Центар за радио-астрономију „Тесла". Има око 15 чланова и са три пријемника на различитим фреквенцијама мерили су радио-зрачење Сунца да би проучавали његову активност у радио-опсегу. У Бачкој Паланци је 2006. на иницијативу Јанка Мравика основано А. д. „Универзум", а у Панчеву постоји А. д. „Милутин Миланковић". Поред а. д. у Србији, она постоје и у Бањалуци и Дервенти у Републици Српској и у Подгорици. А. д. у Сарајеву с опсерваторијом на Требевићу важно је за историју српске аматерске астрономије. Аматерска а. д. дала су велик допринос ширењу астрономских знања и нових научних достигнућа из ове области, нарочито у локалној средини, успостављању сарадње међу љубитељима астрономије у Србији и ван ње и стварању повољније климе у друштву за развој астрономије.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Јанковић, Записи и сећања на Астрономско друштво „Руђер Бошковић", Бг 1984; М. С. Димитријевић, Ј. Милоградов-Турин, Л. Ч. Поповић (ур.), Развој астрономије код Срба, Бг 1997; Ј. Францисти, „Астрономско друштво Нови Сад – АДНОС", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 1997, 56; „Историја изградње новосадског планетаријума на Петроварадинској тврђави", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 2002, 72; М. С. Димитријевић (ур.), Развој астрономије код Срба, II–V, Бг 2002, 2005, 2007; „70 година Астрономског друштва Руђер Бошковић и 40 година Народне опсерваторије", Васиона, 2004, LII (1); Ј. Францисти, „Подружнице Астрономског друштва 'Руђер Бошковић' на територији Војводине и њихов значај у раду Астрономског друштва 1954–1974", Публикације Астрономског друштва „Руђер Бошковић", 2005, 6; Б. Д. Јовановић, „Чињенице поводом тридесетдвогодишњице рада Астрономског друштва Нови Сад", Публикације Астрономског друштва „Руђер Бошковић", 2007, 7.
Милан С. Димитријевић
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)