АТАНАСИЈЕВИЋ, Ксенија

АТАНАСИЈЕВИЋ, Ксенија, филозоф, преводилац (Београд, 5. II 1894 – Београд, 28. IX 1981). Студије филозофије (1920) завршила у Београду, а усавршавала се у Женеви и Паризу. Прва је жена која је докторирала на Београдском универзитету (Бруново учење о најмањем, Бг 1922). У периоду 1923–1936. као доцент предавала Историју филозофије на Филозофском факултету у Београду, што представља њен најплоднији период. Потом је радила као просветни инспектор и библиотекар у Универзитетској и Народној библиотеци, а 1946. је пензионисана. Први је наш специјалиста за античку филозофију и у овој области објављивала на светским језицима. Пишући историју грчке филозофије, штампала низ чланака и расправа о старим мислиоцима (Античка филозофија, Бг 2007). Запажена је била студија о Епикуру (L' atomisme d' Epicure, Paris 1927). Почетак рада на факултету поклапа се са удаљавањем од апстракција спекулативно-метафизичког начина мишљења својственог њеном ментору Б. Петронијевићу и 1928. изналази властити начин филозофирања, у којем је мерило лични душевни доживљај. У филозофији тражи смирење и утеху, карактеристичне за мисао истока Европе (руска религијска филозофија и књижевност) и Азије (индијска и кинеска мисао), уважавајући притом сазнање и разум, чију парадигму је одраније нашла код старих Грка. Као главни плод овог особеног начина мишљења настају Филозофски фрагменти, I–II (Бг 1929−1930; трећи део је остао у рукопису и само је делимично објављен), медитативна проза на трагу Мисли Божидара Кнежевића. Открићем Истока, посебно словенског, окреће се истраживању националне мисли (Penseurs yougoslaves, Бг 1937). Проширење појма филозофије медијумом књижевности и религије омогућава јој да филозофеме тражи и у народним умотворинама. Као зналац старих и модерних језика обогатила је нашу културу преводима Платоновог Парменида, Аристотеловог Органона, Спинозине Етике, Адлерове Индивидуалне психологије и Хаузерове Социјалне историје уметности и књижевности. Била је истакнути члан феминистичког покрета између два светска рата, а њене феминистичке расправе биле су филозофски промишљане.

ДЕЛА: La doctrine métaphysique et géométrique de Bruno exposée dans son ouvrage „De Triplici Minimo", Бг 1923; Смисао и вредност егзистенције, Бг 1968; The Metaphysical and Geometrical Doctrine of Bruno, St. Luis 1972; Српски мислиоци, Бг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Шајковић, „Животни пут и филозофско дело Ксеније Атанасијевић", ФС, 1970, 1; Б. Шешић, „Филозофија смисла Ксеније Атанасијевић", ЗМСЗДН, 1980, 65; Р. Петровић, Филозофија утехе Ксеније Атанасијевић, Бг 2004; И. Марић, „Уклањање Ксеније Атанасијевић са Београдског универзитета", ГГБ, 2004; „Ксенија Атанасијевић о српским филозофима", ГГБ, 2005; Љ. Вулетић, Живот и мисао Ксеније Атанасијевић, Бг 2005.

Илија Марић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)