АКТИВ

АКТИВ (лат. activus: делатан, активан), граматичка категорија којом се означава да оно што је исказано предикатом врши лице или предмет исказан граматичким субјектом, нпр. Вера чита новине, Аутобус превози путнике, при чему предмет може бити схваћен апстрактно, нпр. Истрајност даје резултате, а однос исказан предикатом може бити било радња (Ана шета), било стање (Ана спава). Активна реченична конструкција може се преобликовати у пасивну само ако је у предикату прелазни глагол (који најчешће захтева објекат у облику акузатива без предлога), нпр. Сви читају ту књигу ↔ Та књига се чита. Прелазни глаголи се у реченици могу употребити или у активном или у пасивном облику. За непрелазне глаголе (нпр. ићи, седети, лежати) та могућност не постоји. Они се не употребљавају у пасивном облику, као ни повратни глаголи, било прави повратни (нпр. бријати се, умивати се, чешљати се), било узајамноповратни (нпр. грлити се, љубити се, тући се), било неправи повратни глаголи (нпр. придржати се, ослонити се, дотаћи се). Постоје два главна начина да се у српском језику активна реченична конструкција (активна реченица) трансформише у пасивну: помоћу трпног придева у предикату, нпр. Писац је написао књигу ↔ Књига је написана, Организатор је наградио неке учеснике ↔ Неки учесници су награђени од стране организатора, или помоћу повратног глаголског облика у предикату, нпр. Радници зидају кућу ↔ Ку-ћа се зида. Знатно ређе активна реченица се може преобликовати у пасивну помоћу означавања агенса адвербијалном конструкцијом с предлогом код, на или у, нпр. Ану лечи доктор Бабић ↔ Ана се лечи код доктора Бабића, Њих је венчао свештеник ↔ Они су се венчали у цркви. А. је једно од граматичких средстава изражавања семантичке категорије → агентивности.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стевановић, Савремени српскохрватcки језик (Граматички системи и књижевнојезичка норма), II, Бг 1991; А. Белић, O jeзичкoj прирoди и jeзичкoм рaзвитку, I−II, Бг 1998; Ж. Стaнojчић, Љ. Поповић, Грaмaтикa српскoг jeзикa, Бг 2000; П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика: Проста реченица, Н. Сад – Бг 2005.

Предраг Пипер

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)