АЛЕКСИЈЕВИЋ, Данило

АЛЕКСИЈЕВИЋ, Данило, трговац, оборкнез (Сентомаш/Србобран, 1751 – Неготинска Крајина, 2. VI 1798). Школовао се у сремском селу Војка. У Србију, у град Неготин, прешао 70-их година XVIII в. и постао писар оборкнеза Крајине Илије Карапанџића. После смрти Карапанџића 1785, оженио се његовом удовицом Саром. У договору с Турцима збацио Илијиног брата Станка с места оборкнеза и заузео тај положај. После смрти супруге Саре оженио се Станковом ћерком Катарином. Успео је да се нагоди с Турцима и видинским владиком како би задржао дужност оборкнеза. У аустро-турском рату 1788, као агент Аустријанаца, први је известио да се Турци под великим везиром крећу из Видина. Као неготински трговац снабдевао аустријску војску сеном, храном и дрвима. За заслуге у рату Аустријанци су га 1790. именовали земаљским комесаром Крајине, са задатком да прикупља порезе у Крајини, а задржао је и титулу оборкнеза. После склапања турско-аустријског мира 1791, у страху од Турака побегао у Банат где је тражио спахилук, али му је Леополд II исте године доделио диплому и угарску племићку титулу. Прешао у Оршаву где је наставио да се бави трговином и ковањем лажног новца. Плашећи се казне, побегао у Неготин. Међутим, 1796−1797. дошао у контакт с Осман Пазваноглуом, видинским одметником од турског султана, који га је као свог поверљивог човека 1798. поново поставио за крајинског оборкнеза уместо Станка Карапанџића. По налогу Хаџи Мустафа-паше убијен је због оптужби да је ковао заверу против турских власти.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Павловић, Србија за време Аустро-турског рата 1788–1791, Бг 1910; Д. Пантелић, Београдски пашалук пред Први српски устанак (1794–1804), Бг 1949; В. Стефановић Караџић, Историјски списи, II, Бг 1969.

Александар Растовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)