АДАМОВИЋ, Јован

АДАМОВИЋ, Јован, новинар (Београд, 5. X 1871 – Београд, 30. IV 1913). Посрбљени Немац чије је право име било Јохан Адамс. У Београду завршио основну школу и нижу гимназију, а грађевинску школу у Грацу, где је почео да се бави новинарством шаљући дописе за београдске радикалске листове Народ и Одјек (1896–1897). Школовање наставио као државни питомац у Вишој занатској школи у Штутгарту (1899). По повратку у Србију радио као новинар. Као учесник Ивањданског атентата на краља Александра Обреновића био је оптужен и принуђен да бежи у иностранство. У бечким, минхенским и берлинским листовима објављивао текстове о Србији. Након преласка у Загреб 1900. уређивао је српско гласило Србобран. У масовним демонстрацијама против Срба 1902. осуђен је, протеран на пет година и стражарно спроведен у Београд. Краће време уређивао дневник Савременик (1902) и био писар у министарству. После Мајског преврата 1903. и отпуштања из службе, напустио радикале и пришао напредњацима окупљеним око потоњег министра Војислава Маринковића који је 1904. покренуо дневни лист Правду, а њега примио у редакцију. Од првог броја био је сарадник, а потом главни и одговорни уредник (1905–1913) и директор (1907–1913). Важио за главног публицистичког браниоца напредњачких идеја. Био је члан управе Српског новинарског удружења (1906–1909). Писао је приповетке и чланке о савременој српској и светској књижевности.

ЛИТЕРАТУРА: В. Маринковић, „Јова Адамовић", Правда, 1. V 1913; М. Недељковић, „Српске Виноне – јединствени споменик", у: Два века српског новинарства, Бг 1992.

Миле Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)