АНДРЕЈЕВИЋ, Андрија

АНДРЕЈЕВИЋ, Андрија, архитекта (Крагујевац, 1838 – Крагујевац, 8. IX 1893). Студирао у Русији, одакле се вратио у Београд, где је од 1867. инжењер у Министарству грађевина. Начелник Архитектонског оде-љења Министарства постао је 1884. Од 1871. дописни је члан Српског ученог друштва. Припада групи архитеката који су почетком последње четвртине XIX в. дали снажан подстрек развоју српске архитектуре и својим делима унели елементе европских уметничких идеја прилагодивши их приликама у Србији. Израдивши (1866) план за нову Саборну цркву у Крагујевцу, саграђену у периоду од 1869. до 1884, А. је сакралну архитектуру, после више векова, вратио њеним византијским коренима и тиме означио крај превласти барока у еклезијастичкој сакралној архитектури. Композицијом маса, унутрашњом обрадом архитектонског простора и смелим конструктивним решењем, ова грађевина припада новом типу монументалне сакралне архитектуре у Србији, оствареном прилагођавањем еклектичних византијско-романичких архитектонских елемената. Крајем XIX в., пре свега под утицајем Теофила Едварда Фон Хансена, он развија свој архитектонски стил. Његов пројекат за кућу која је саграђена у Београду у Космајској улици, чувен је по компоновању дворане, у којој су се одржавале представе Народног позоришта (1868–1869). Она је у каснијем периоду реконструисана и намењена за потребе синагоге.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Несторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог века, Бг 1937.

Бранка Ланцош-Малдини

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)