АНИМАТНОСТ

АНИМАТНОСТ (лат. anima: душа), граматичка категорија српског језика, која се назива и категорија живо/неживо, позната и у другим словенским и у неким несловенским језицима. Типолошка истраживања савременог стања и развоја категорије а. у разним језицима (словенским, аустралијским, језицима северноамеричких Индијанаца итд.) упућују на могућност да се она посматра као хијерархија облика, која се спушта од личне заменице за 1. л., преко властитих, те заједничких и именица које означавају животиње, до оних које означавају предмете. Хијерархија може садржати и друге елементе, а место пресека између аниматних и инаниматних облика не мора бити фиксирано. Језици имају различита средства за обележавање вишег статуса на лествици. У српском језику виши статус а. обележава се обличком изједначеношћу акузатива и генитива, а нижи – акузатива и номинатива (видети студента према видети предмет). Реална и граматичка а. не морају се подударати, што се види и из неједнаког обима категорије а. у различитим језицима. У српском језику категорија а. обухвата само једнину именица мушког рода са основом на консонант. Називи за биљке и групе живих бића обележавају се инаниматним обликом (брати кантарион, послати батаљон), а аниматни облик имају именице које означавају покојнике и фантастична створења (видети мртваца, вукодлака). Када је реч о топонимима, акузатив увек има инаниматни облик (путовати у Светозар Милетић, на Свети Стефан). За жива бића која не одговарају представи просечног говорника о типичним животињама (не крећу се или су микроскопске величине) користи се инаниматни облик (пронаћи сунђер, бацил). Колебања у обележавању су присутна када се обично аниматна именица (властита или заједничка) користи за именовање инаниматног објекта (вози форд или форда, победили су Партизан или Партизана), што је углавном ограничено на беспредлошке конструкције. Новија лингвистичка истраживања показују везе између а. и неких других категорија као што су референцијалност, фокалност, прототипичност објекта и др.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стефановић, „О категорији аниматности и (а)типичности објекта у српском и руском језику", у: Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика, Бг 2006.

Марија Стефановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)