АНДРИЋ, Никола

АНДРИЋ, Никола, књижевник, филолог (Вуковар, 5. XII 1867 – Загреб, 7. IV 1942). Основну школу и гимназију похађаo у Вуковару и Осијеку, а студије славистике и романистике на универзитету у Бечу и Паризу. Био управник и драматург Хрватског народног казалишта у Загребу. За доктора филозофије промовисан у Бечу 1897. на основу студије Пријеводна белетристика у Срба од године 1777–1847 (Зг 1892). Међу радовима А. о српској књижевности, поред мањих радова о Г. Трлајићу и Ј. Вујићу, издваја се студија Живот и књижевни рад Павла Соларића (Рад ЈАЗУ, 1902). Један је од оснивача загребачке Глумачке школе, оснивач и први управник позоришта у Осијеку. Као издавач основао и уређивао „Забавну библиотеку" (1913–1942). Сарађивао у српским публикацијама (Јавор, Позориште, Бранково коло, Србобран и др.), али је према српској традицији (Вук Караџић, народна поезија) често испољавао хрватске националистичке ставове. Уредио је шест књига (V–X) збирке Хрватске народне пјесме (Зг 1909–1942), са записима из различитих крајева обухваћених геополитичким границама државе Хрватске, али и из Босне, Херцеговине, Црне Горе, Срема, Бачке и Мађарске. У њима je јасно артикулисан став да су и Буњевци и сви муслимани етнички Хрвати. У тим књигама има и много песама које су од српских певача забележили Срби, на српском демографском простору, српским језиком, са српским јунацима као актерима, као и артефактима српске културе и православља. Такве песме припадају српској културној баштини.

ДЕЛА: Под апсолутизмом: Хисторија шестога деценија хрватске књижевности (1850–1860), Зг 1906; Бранич језика хрватскога, Зг 1911; Од Балкана до Мон Блана, I–II, Зг 1927.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Скерлић, Писци и књиге, II, Бг 1964.

Душан Иванић; Зоја Карановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)