АКУПУНКТУРА

АКУПУНКТУРА (лат. аcus: игла, punctum: убод), вештина традиционалне кинеске медицине, која разна обољења третира убодима игле. Вековима заузима значајно место у терапији и пракси оријенталне медицине, а после II светског рата и у савременој медицини. А. има за циљ да успостави равнотежу и хармонију у циркулацији енергије методом дисперзије или тонификације акупунктурних тачака, при чему су важан њихов избор и начин стимулације. Савременим објашњењем њених физиолошких механизама све више се истиче назив акупунктурологија, наука која се бави соматотопском презентацијом органа, ткива и њихових функција на површину тела, тј. на акупунктурним (trigger, ноцицептивним) тачкама. Њиховим надраживањем биофизичким средствима (иглама, магнетима, ласером, електриком и др.) постижу се ефекти (аналгезија, вазодилатација, спазмолиза, имуни и др. одговори) који се са успехом користе код око 40 разних индикација. Механизам дејства је физиолошке природе и почива на ексцитабилности ћелија, на молекуларном нивоу. А. активира биохемијске супстанце неуротрансмитера (ендорфини, енкефалини, динорфини, мелатонини, серотонини, допамини и др.), леукине (интерлеукини, интерферони), еикосаноиде (простациклини, простагландини), ендотелине итд. постижући одређене ефекте лечења. Клиничку акупунктурологију увела је у Југославију 1974. најпре група лекара Војномедицинске академије у Београду (хирург Антоније Шкокљев, анестезиолог Драгослав Михајловић и физијатар Милорад Антонић), који су своја специјалистичка искуства стекли у Кини. Они су 1975. извели и прву операцију тумора врата у електро-акупунктурној анестезији код нас, а касније код још 640 болесника. Клинички контролисани експерименти и научна истраживања, образовна активност и популаризација довели су до формирања секције при СЛД-у 1979. и потом Удружења акупунктуролога Југославије, чији jе Први конгрес међународног карактера одржан 1985. у Београду. У сарадњи са Медицинским факултетом у Београду, при Институту за физиологију, основана је 1989. Међународна последипломска школа из традиционалне акупунктурологије, Европског центра за мир и развој Универзитета за мир ОУН (директор и организатор Антоније Шкокљев). Све ово допринело је да се а. у Југославији интегрише са савременом медицином у здравственој заштити.

ЛИТЕРАТУРА: The Academy of Traditional Chinеse Medicine: An Outline of Chinеse Acupuncture, Beijing 1975; A. Škokljev, Akupunktur- und Elektoakupunktur-Anästhesie des Kopfes und des Halses, Teningen 1988.

Антоније Шкокљев

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)