АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈЕВИ

АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈЕВИ, облик организованог описмењавања одраслих. Курсеви у трајању од три до пет месеци, који је требало да допринесу искорењивању неписмености, почели су са радом 1945, одмах после ослобођења земље, а похађали су их одрасли ученици различитог узраста. Описмењавање одраслих је од самог почетка имало организовани и масовни карактер, што је подразумевало интензивну активност државе. У условима широке друштвене подршке овим активностима, просветне власти су обезбеђивале наставни кадар, просторије, уџбенике, прибор за рад и огрев, а њиховом интензивирању допринели су и масовни медији. Активности на описмењавању одраслих нису текле подједнаким интензитетом, а најслабији резултати постигнути су у коминформовском периоду блокаде. Иако се не може у потпуности потценити значај резултата који су постигнути, неоспорно је да је реализација а. т. често била праћена импровизацијама и другим слабостима у организацији и извођењу наставе. У периоду 1945–1952. течајевима описмењавања у Србији била су обухваћена 1.228.192 одрасла, а течај је успешно завршило 834.894 или 67,98% полазника. Знатно слабији резултати постигнути су у АП Косово и Метохија, где је образовна структура становништва била неповољна, а услови рада веома тешки, док је у АП Војводини на основу добро осмишљене и организоване активности 93.690 (71,83%) полазника успешно завршило овај течај. Велик број „описмењених" на овим течајевима у времену 1945–1952, тачније око 70% њих, за десетак година било је поново неписмено. На озбиљност проблема повратне неписмености указала су и истраживања „сеоске женске омладине" (1957) на узрасту од 15. до 18. године, од којих је већина завршила четвороразредну школу, али је према примењеном оперативном мерилу међу њима било само 21,7% потпуно писмено. Истраживање у бившој ЈНА (1963) показало је да елементарно образовање (до четири разреда основне школе) не осигурава трајну писменост. Због тога су при просветним установама, стручним школама и предузећима за тек описмењене раднике и запослене са нижом школском спремом организовани течајеви са циљем њиховог даљњег оспособљавања и усавршавања.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Богавац, Школство у Србији на путу реформе (развој школа 1945–1975), Бг 1980; Р. Булатовић, Основно образовање одраслих, Бг 1985; Р. Кулић, М. Деспотовић, Увод у андрагогију, Бг 2005.

Радивоје Кулић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)