Прескочи до главног садржаја

АРНАУТОВИЋ (ЈОВАНОВИЋ), хаџи Дамјан

АРНАУТОВИЋ (ЈОВАНОВИЋ), хаџи Дамјан, ћурчија, трговац, добротвор (Сарајево, око 1680 − Сарајево, 25. III 1749). Путовао у Дубровник, Венецију, разне приморске и подунавске градове, гдје је продавао крзно и крзнарске производе, а у Дубровнику још вуну и восак. Стекавши повјерење Дубровчана, 1736. добио кредит од 350 златника. Одржавао је успјешне пословне везе са Београдом, Банатом и Влашком. Трговао бакром из Мајданпека и, поред неких мјеста, највјероватније, извозио га и у Турску. Веома близак сарадник цркве. С оцем 1718. ишао на хаџилук у Палестину. Одржавао је везе с митрополитом београдско-карловачким Мојсијем Петровићем, којег је обавјештавао о народним и црквеним пословима. У кући коју су Арнаутовићи узели на своје име за Српску православну општину одсјео је 1727. патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента приликом канонске посјете Сарајеву. Цркви Светих архипастира Гаврила и Михаила А. је са оцем Јованом дао 40.000 аспри, до тада највише забиљежени прилог. Поред тога давао је више пута прилоге и за друге црквене послове. Захваљујући највише његовом залагању и новчаним прилозима, откупили су 1725. одборници сарајевске цркве од хришћана у Јаноку (Ђуру), у Угарској, јеванђеље које је раније припадало истој цркви, али је било одузето приликом аустријског освајања и пљачке Сарајева (1697).

ЛИТЕРАТУРА: Р. М. Грујић, „Писма пећких патријарха из другог и трећег деценија 18-тог века", Споменик СКА, 1913; В. Винавер, „Сарајевски трговци у Дубровнику средином18. века", ГДИБиХ, 1954, 6; Дубровник и Турска у 18. веку, Бг 1960; В. Скарић, Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку, Сар. 1985.

Јован С. Радојчић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)