АНА

АНА (Анка/Ancha), супруга цара Стефана Уроша (?, 1339 − ?, после 1370). Њен отац је био влашки војвода Никола Александар (1352−1364), син Басараба I, оснивача влашке државе, а мајка Клара, угарског рода и католичке вере. Удала се за цара Уроша крајем лета 1360. Папа Урбан V писао је Аниној мајци 1370. уздајући се да ће, после покатоличења њене кћери, бугарске царице, успети да преобрати и другу кћер, српску краљицу Анку, православне вере. А. је остала уз супруга у Србији до његове преране смрти крајем 1371. Цар Урош и А. помињу се заједно у списку за помен владарима у појединим српским поменицима. Мавро Орбин наводи да је Урош, желећи да узме за жену кћер кнеза Војислава Војиновића, отпустио супругу Јелену, кћер влашког војводе Влајка, због чега је она својевољно напустила двор и вратила се оцу. То казивање је делом погрешно, а делом се не може потврдити другим изворима. Влајко (Владислав I Басараб, 1364−1375), син Александра Басараба, ни-је био отац, него полубрат супруге цара Уроша, чије је име било Ана, а не Јелена. О другом браку цара Уроша са ћерком кнеза Војислава Војиновића нема потврда, осим у Дечанском поменику где се уз цара Уроша бележи Јелена монахиња, могуће Анино монашко име.

ЛИТЕРАТУРА: И. Руварац, „Краљице и царице српске. VIII О жени цара Уроша", у: Зборник Илариона Руварца, Бг 1934; К. Јиречек, „Српски цар Урош, краљ Вукашин и Дубровник", у: Зборник Константина Јиречека I, Бг 1959; М. Орбин, Краљевство Словена, Бг 1968.

Гордана Томовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)