АГРИЈАНИ

АГРИЈАНИ, пеонско племе у горњем току реке Стримон (Струма). Први пут се помињу код Херодота у контексту персијских покоравања пангејских племена Добера, А. и Одоманта. Тукидид их помиње у оквиру описа територије одриског краља Ситалка из 429. п.н.е. Заједно с Лајима, били су нај­западнији део његовог краљевства. Независност највероватније стичу након пропасти Ситалковог краљевства. За време Филипа II били су македонски савезници, а агријански краљ Лангар учествује у походу Александра Великог против Трибала 335. п.н.е. У великим освајачким походима Александра на истоку, учествовали су с одредом од око 500 бораца под заповедништвом Атала и посебно се истакли у бици код Гаугамеле 331. п.н.е. Били су најамници у војскама хеленистичких владара Птолемеја, Антигона Досона, Антиоха III, Филипа V. Страбон помиње плодну долину уз реку Стримон која извире у области родопских А., а локализује их, посредно, и у горњем току Аксиоса (Вардара). Претпоставља се да су у периоду од V до III в. п.н.е. живели на простору горњег Повардарја, Пострумља и Поморавља. Дарданци су их потиснули, након чега су у великој мери хеленизовани. Могућа је њихова веза са рудницима и ковницама града Дамастиона.

ЛИТЕРАТУРА: А. Фол, Извори за историята на Тракия и Траките, София 1981; В. Соколовска, „Пајонското племе Агријани и врските со Дамастион", МAA, 1990, 11.

Александар Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)