АНДРЕЈЕВИЋ, Крста

АНДРЕЈЕВИЋ, Крста, сликар, ликовни педагог (Зрењанин, 12. V 1928 – Београд, 30. I 1989). Дипломирао 1954. на Академији примењених уметности у Београду, на којој је од 1956. био асистент, доцент и професор сликарских техника. Усавршавао се у Француској и Енглеској. На заједничким ликовним смотрама југословенских уметника учествовао од 1957, а самостално излагао од 1958. Био је члан УЛУС-а и УЛУПУС-а. Осим сликарством (уље, акварел), бавио се и ликовном педагогијом, цртежом, графиком, мозаиком (палата „Београд" у Београду), иконописом, зидном декорацијом (хотели „Метропол" у Београду и „Парк" у Пожаревцу), таписеријом, идејним решењима и уређењем сајамских штандова. Његово стваралаштво припада новом реализму, највише оном који се одређује атрибутом поетски и везује за токове интимизма. Не поводећи се за актуелним трендовима, неговао је традиционалан сликарски поступак и особену поетику која се уклопила у време обнове слике средином осме деценије. Врло промишљено трагао је за метафизичким садржајима. Најчешће је сликао мртве природе, улице, зграде, фасаде и композиције у којима је комбиновао поменуте мотиве и, доводећи их у неуобичајене односе, нудио нову стварност слике и особен поглед на свет. Његова дела чувају Музеј савремене уметности, Музеј града Београда, Влада Републике Србије (Поглед, 1973). Добитник је више признања, међу којима Награде Мајског салона УЛУПУС-а (1970).

ЛИТЕРАТУРА: С. Вуковић, Крста Андрејевић, Бг 1976.

Љубица Миљковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)