АЈТИЋ, Анђелко

АЈТИЋ, Анђелко, занатлија, синдикални вођа (Средска код Призрена, 3. XI 1887 – Гучево код Бање Ковиљаче, 18. IX 1914). Потицао из сиромашне занатлијске породице. Основну школу похађао у родном месту, а обућарски занат изучио код познатог призренског обућара Хаџи Васиља истичући се и у раду Омладинског певачког друштва „Света недеља". Под утицајем социјалистичких идеја залагао се за синдикално организовање занатлија и осталих радника, те формирање новчаног фонда за помоћ сиромашним, старим и болесним радницима. Одлазећи у печалбу у Београд, повезао се с лево оријентисаним радничким покретом. Био је оснивач и први председник социјалистичке организације у Призрену (1907) и синдикалног пододбора призренских кожарских радника (1910), због чега су га турске власти у два маха хапсиле. Крајем 1911. мобилисан је у турску војску из које је дезертирао и 1912. се нашао у редовима српске војске која је ослободила Призрен октобра исте године. Учествовао у II балканском рату 1913. Био делегат призренских радника на Седмом синдикалном конгресу Србије у Београду крајем маја 1914. После објаве рата Аустроугарске Краљевини Србији отишао на фронт и погинуо у бици на Гучеву.

ЛИТЕРАТУРА: М. Николић, Револуционарни раднички покрет на Косову и Метохији 1895–1922, Пр 1962; Т. Чукаловић, Сретечки родослов, Ниш 1989; В. Танасковић, Средачка жупа, Пр 1992; М. Чемерикић, Призрен и околина 1019–1941, Бг 2003.

Милован Ј. Богавац

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)