AСКЛЕПИЈЕ

AСКЛЕПИЈЕ, трачки краљ и лекар. Изворно име касније је хеленизовано у Асклепијос ( jAsklhpi"), а потом у Риму латинизовано у Ескулап (Aesculapius). Култ бога здравља А. створен је у VII в. п.н.е. у Тракији, а распрострањен је међу племенима Трибали (живели су на простору Шумадије, Поморавља и источне Србије) и Дарданци (на простору Косова и између Ибра, Западне и Јужне Мораве и Нишаве до Ниша). Култ је пренет у Атину у време куге 429. п.н.е. (пре А., грчки бог медицине био је Амин) и у Рим, такође у току епидемије куге 291. п.н.е. По грчкој митологији, А. је син бога Аполона и Короне (Корониде), а лекарску вештину научио је од Аполона и кентаура Хирона. Лечио је све болести и повреде, чак и оживљавао мртве. Због тога, на жалбу бога смрти Танатоса, Зевс га је убио муњом као рушитеља светског поретка. Његови симболи су змија, Сунце, корона, петао и јаје. Научио је да лечи травама од змије (симбол бесмртности захваљујући травама са морских дубина). Имао је кћери Хигију (даривала је људима здравље) и Панакеју (ослобађала је људе од свих болести) и синове Махаона, Подалирија и Телесфора. Споменици богу А. нађени су у Пећи, Призрену, Костолцу, Параћину и Прилепу. У Стобима је нађена грандиозна фигура Хигије која храни змију. У Епидауруму (Цавтат) постојао је његов култ још пре Хомера. Његови храмови служили су и као лечилишта.

ЛИТЕРАТУРА: В. Станојевић, „Илирска и Трачанска медицина", Acta Hist. Med. Pharm. Vet., 1962, 2(1); М. Игњатовић, „Зачеци медицине, хирургије и ратне хирургије на тлу Србије у преисторији и у старом веку", ВП, 2003, 60(1).

Миле Игњатовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)