АХМЕД I

АХМЕД I, турски султан (Маниса, 18. IV 1590 – Истанбул, 22. XI 1617), владао 1603–1617. Kао четрнаестогодишњи дечак постао четрнаести турски султан, а владао је 14 година. Седам пута мењао велике везире, склопио уговоре са седам хришћанских европских држава и оставио седам синова. Приписује му се изградња џамије у Истанбулу – Ахмедије, познатије као Плава џамија, саграђена на месту византијског Хиподрома, која представља најистакнутију исламску грађевину у Истанбулу. Оснивао је верске задужбине, улепшао Кабу. У његово име обелодањена је канун-нама, којом су одређена извесна административна и трговинска правила. У целини, његова владавина представља релативно успешан период у историји Царства. На престо је ступио у време „Дугог рата" (1593–1606), српског покрета под патријархом Јованом (1592–1614) и стварања планова на појединим западним дворовима о потискивању Турске из Европе. У његово време централну Анадолију потресале су побуне џелалија (1605–1608), а траг су оставиле и побуне у Сарајеву и Бањалуци. Заштитио је око 80.000 андалужанских муслимана који су 1609. напустили Шпанију. Царство је 1606. обновило трговинске односе са Француском, 1612. потписало их са Енглеском и Холандијом, одржавало је добре односе и са Венецијом, а посредовало је и у спору Дубровника и Млетачке републике око Ластова.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Мантран (прир.), Историја Османског царства, Бг 2002; Е. Ихсаноглу (прир.) Хисторија османске државе и цивилизације, Сар. 2004.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)