АМБРОЗИЈА

АМБРОЗИЈА (Ambrosia artemisifolia), зељаста ароматична једногодишња биљка из фамилије Asteraceae, висине 50–100 цм. Корен јој je вретенаст и плитко усађен у тло, а стабло усправно, разгранато, с длачицама. Листови су наспрамни, троструко перасто дељени, подсећају на листове пелена (отуд име), густо су и прилегло длакави, са наличја сивозелени. Цветови су ситни, многобројни, сакупљени у гроздасте цвасти на врху стабљике и грана. Мушке главице су висеће, полулоптасте, 4–5 мм широке, сакупљене у густе, сложене, терминалне цвасти. Мушки цветови су цевасти, има их 10–15 у главици, бледожути, производе велику количину полена. Женски цветови су појединачни, смештени у пазуху горњих листова, испод мушких главица. А. цвета од јула до септембра. Oпрашује се аутогамно и анемофилно. Размножава се искључиво семенима која се расејавају епизоохорно. Полен а. изазива снажне алергије код људи (кијавице, спазам дисајних путева), често праћене високом температуром. Есенцијална уља а. имају антибактеријско и антифунгицидно дејство. Природни ареал а. обухвата централне и источне делове Севернe Америке. У Европу је унета у другој половини XIX в. са семеном кромпира, пшенице и црвене детелине. А. је термофилна и светлољубива биљка, честа дуж путева и пруга, на рудералним стаништима, ораницама, воћњацима и деградованим ливадама равничарских и брдских крајева Србије. Расте на различитим типовима земљишта, од добро развијених (барска црница, чернозем), до иницијалних песковитих. Најчешћa je на земљиштима доброг водног капацитета и богатим азотом. Не подноси често кошење, па се ретко налази на одржаваним травњацима и ливадама. Присутна је у готово свим урбаним и субурбаним, а све више и руралним подручјима Србије. Највише је има у Војводини, Мачви, Стигу, Шумадији и дуж долине Велике Мораве. На југу Србије је ретка. Изузев приморске а. (A. maritima L.), која је аутохтона на песковитим обалама Медитерана, у Европу су унете још три врсте овог рода: A. coronopifolia Torrey & Gray и A trifida L., интродуковане из Северне Америке, као и A. tenuifolia Sprengel, пореклом из Јужне Америке.

ЛИТЕРАТУРА: A. Hansen, „Ambrosia L.", Flora Europaea, 1976, 4; Б. Шајиновић, Б. Кољадзински, „Прилог познавању процеса натурализације адвентивних биљних врста Ambrosia artemisifolia L. и Iva xanthifolia Nutt. (Asteraceae) у Војводини", Биосистематика, 1978, 4 (1); В. Јањић, С. Врбничанин (ур.), Амброзија, Бг 2007.

Слободан Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)