АРСЕНОВИЋ, Константин

АРСЕНОВИЋ, Константин, свештеник, сликар (Панчево, 18. IX 1782 – Панчево, 26. XII 1868). Син угледног панчевачког протопрезвитера Андрије Арсенијевића (син је променио презиме у Арсеновић). Започео војничку каријеру, али ју је убрзо напустио и прихватио свештенички позив. Помиње се 1807. у Панчеву као ђакон, а већ 1816, после очеве смрти је протопрезвитер. Био је велики родољуб, образован човек, који је познавао сликарство и музику, па је открио једног од највећих сликара свога времена, Константина Данила. Видевши његове портретске радове у Алибунару 1828, поверио му је израду иконостаса Успенске цркве, своје нове парохијалне цркве у Панчеву, заинтересовао се за сликање и уз Данилове савете почео да слика. Радио је са доста успеха угледајући се на учитеља, што потврђују његови малобројни сачувани радови, од којих се истиче Аутопортрет. Развио се у ваљаног сликара, који није за собом оставио обимније дело јер се сликарством бавио узгред, из задовољства. Израдио је неколико портрета, који се налазе у збирци Панчевачке црквене општине, мањи број икона и портрет супруге из млађих дана, којем се изгубио траг након продаје на лицитацији. Како није имао деце, многе скице и цртеже распродали су наследници. Најзанимљивији је као сликар предела. Бања Мехадија, наивни пејзаж са брдима и речицом, делује веома импресивно снагом своје редуковане форме. За време I светског рата нестао је из Уметничког музеја у Београду његов други пејзаж. Малобројни сачувани радови сврставају га у групацију провинцијског бидермајера.

ЛИТЕРАТУРА: Л. и В. Николић, Српски сликари, прилог културној повесници српског народа, Земун 1895; В. Петровић, М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Н. Сад 1927; М. Томандл, Споменица панчевачког српског црквеног певачког друштва, 1838–1938, Пан. 1938; М. Коларић, Класицизам код Срба, I, Бг 1965; М. Јовановић, Н. Кусовац, Школа Константина Данила, Зр. 1967; П. Васић, Уметничка типографија Панчева, Н. Сад 1989.

Олга Микић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)