Прескочи до главног садржаја

АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ

АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ, институт који проучава материјалну баштину Србије у оквиру истраживачких пројеката у области праисторијске, римске и средњовековне археологије. Основан је у Београду 1947. при Српској академији наука и уметности, а први његов директор био је Владимир Р. Петковић. Од 1961. делује као самостална научна установа којом су руководили: Ђ. Бошковић, Б. Јовановић, В. Кондић, П. Петровић, М. Р. Васић и С. Перић. У праисторијској археологији ископавања Рисовачe код Аранђеловца и Градцa код Крагујевца означила су почетке истраживања палеолита. Значајан је допринос Института познавању неолита и металних доба централног Балкана (нпр. кнежевска некропола Атеница код Чачка, ранолатенска некропола Пећине код Костолца). Римској цивилизацији на тлу Србије посвећени су пројекти који истражују римске градске центре (Sirmium, Naissus, Viminacium, Singidunum, Horreum Margi, Ulpiana, Царичин град), царске дворско-меморијалне комплексе (Гамзиград код Зајечара и Шаркамен код Неготина), утврђења на дунавском лимесу, као и мултилатерална истраживања, укључујући епиграфскe споменикe и нумизматику. У области средњовековне археологије институт је усредсређен на теме пуног средњег века и проблематике средњовековних градова и тврђава (Рас, Београдска тврђава, Браничево, Смедерево, Сталаћ), цркава и манастирских комплекса (Студеница, Жича, Милешева). Заштитна ископавања на подручју Ђердапа зачетак су пројекта „Ђердап II" покренутог 1979, у оквиру којег се равнопрaвно истражују епохе од праисторије до средњег века. У оквиру посебног пројекта бави се археометалуршким истраживањима праисторијског (Рудна Глава код Мајданпека) и античког рударства (Космај, Краку лу Јордан). Систематска рекогносцирања терена која Институт изводи од оснивања окосница су израде археолошке карте Србије (у оквиру Одбора за археолошку карту САНУ). Научне резултате објављује у часопису Старинар нове серије установљене 1950, периодичним издањима Ђердапске свеске и Singidunum, и у посебним монографијама.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Бошковић, „Двадесет година живота и рада Археолошког института", Старинар, 1968 (1969), XIX; М. Васић, „Педесет година Археолошког института", Старинар 1997, XLVIII.

Бојана Борић-Брешковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)