АНДРЕЈЕВ, Александар Иванович

АНДРЕЈЕВ, Александар Иванович, позоришни редитељ (Москва, 1875 − СССР, 1940). Био је учесник у оснивању Московског художественог театра у којем игра од 1898. до 1906, у време деловања Станиславског и Немирович-Данченка. Претежно заинтересован за режију, током следећих пет година радио је у неколико трупа, а београдска публика упознала га је 1907, приликом гостовања трупе Лидије Барјатинске-Јаворске у комадима А. Диме Сина Госпођа с камелијама и А. Стриндберга Госпођица Јулија. На позив управника Милана Грола ангажован је за главног редитеља и директора позорнице Народног позоришта у Београду (1911−1914) ради унапређења сценске реализације класичних и савремених комада. Као образован редитељ широке културе и искуства, А. се с успехом укључио у уметничку реформу Народног позоришта. На београдску сцену донео је драмски репертоар „новог" театра, у којем су поред Шекспира истакнуту улогу имали савремени руски (Островски, Л. Толстој, Ф. Достојевски, А. Чехов, А. Толстој и др.), европски (Х. Ибзен, А. Бернстен и др.) и домаћи писци (Ж. Лазаревић, И. Војновић), чак и опере (Верди, Бизе, Масне). Унапредио је режију као уметничку дисциплину у театру, сценографију укључио у стваралачки процес визуализације сценског остварења, следећи редитељски концепт у циљу хармоничне целине стила. Почетком I светског рата вратио се у Русију и посветио педагошком раду.

ЛИТЕРАТУРА: О. Милановић, Београдска сценографија и костимографија 1868–1941, Бг 1983; Ј. Лешић, Историја југославенске модерне режије (1861–1941), Н. Сад 1986.

Олга Милановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)