АТЕНИЦА

АТЕНИЦА, село на падинама планине Јелица (929 м) и долинским странама Атеничке реке, десне притоке Западне Мораве. Северно од села је стари пут Чачак (5 км) – Краљево. Насеље је дисперзивног типа и простире се на висинама од 240 до 460 м. a нови део села се налази поред друма. А. је старо насеље. Помиње се у турским пописима из XV и XVI в. са 20 до 30 домова. Године 1818. имало је 35 кућа, а 1844. са засеоцима Лозница и Кулиновци, данас посебним насељима, 147 кућа и 808 становника. До 1921. село је порасло до 179 домова са 1.003 житеља, а до 2002. број становника је смањен на 619 од којих је 98,2% Срба. У А. су четвороразредна основна школа, месна канцеларија и за два суседна села и Виноградарски подрум Поповића (објекат са почетка XIX в. проглашен културним добром). Већина активног становништва запослена је у Чачку, у индустрији, а пољопривредом се баве као допунском делатношћу. Према подацима из 2002, само 11,3% активног становништва бавило се пољопривредом као главним занимањем.

Србољуб Ђ. Стаменковић

Археолошко налазиште. Евидентиране су две илирске кнежевске хумке са спаљеним гробовима и богатим гробним прилозима, домаћим и увезеним (грчким и италским), с краја VI и почетка V в. п.н.е. Систематска ископавања вршена су 1958. и 1959. под руководством М. Ђукнић и Б. Јовановића. Хумка I је пречника око 35 м и очуване висине 1,2 м док је хумка II, пречника до 70 м и очуване висине 1,5 м. Хумка I је садржала два гроба и остатке ломаче. У средини се налазио централни гроб у облику заравњене купе, сачињене од ломљеног и тесаног камена и нивелисане земљом, 9 м у пречнику у доњем и 6 м у горњем делу. Североисточно од централног гроба укопан је, нешто касније, периферни гроб, лучног облика 7x2 м и сличне конструкције. Хумка II имала је такође камени прстен, унутар којег се налазио централни гроб квадратне основе 5,2x5,3 м. Са југозападне стране подигнута је жртвена конструкција четвороугаоног облика, 18x11 м, састављена од четири правоугаона простора обележена тракама од белутка. Гробни прилози, положени на гробне конструкције међу редове камена, претходно су спаљени са покојником сем предмета од ћилибара, стакла и кости. На основу прилога претпоставља се да је у хумци II сахрањена мушка, а у хумци I женска особа у централном и мушко дете у периферном гробу. У хумкама су нађени: више украса за одело од злата и сребра, златни привесци, сребрна лучна фибула са четвртастом ногом, стаклене и ћилибарске перле, остаци бронзаног посуђа, тролисне бронзане стрелице, фрагмент гвозденог копља, остаци двоколица, коњска опрема, алке, дршка мача са главом грифона итд. Хумка II би се могла датовати нешто раније од хумке I на основу коштане кутије која припада серији етрурских кутија, датованих око 520. п.н.е. На основу паралела – аплике од злата и сребра, обрађене ћилибарске перле, сребрне фибуле, бронзане хидрије итд. – са прилозима из кнежевске гробнице у Новом Пазару, која се датује 480/470. п.н.е., хумка I припада вероватно првој четвртини V в. п.н.е.

Растко Васић

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђукнић, Б. Јовановић, Илирска кнежевска некропола у Атеници, 1966; Р. Васић, „Прилози проучавању Атенице", Зборник радова Народног музеја, Чачак 1986, XVI; Географска енциклопедија насеља Србије, IV, Бг 2002.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)