АЛБАЛА-ЛЕБЛ, Паулина

АЛБАЛА-ЛЕБЛ, Паулина, професор, преводилац (Београд, 9. VIII 1891 – Лос Анђелес, 8. X 1967). На Филозофском факултету у Београду дипломирала српску и француску књижевност (1913), након чега се запослила у Првој женској гимназији. После једногодишњег боравка у Швајцарској (1917–1918) вратила се у Београд и 1920. постала професор Друге женске гимназије. Са К. Богдановић аутор је уџбеника Теорија књижевности и анализа писмених састава (Бг 1923). Још од студентских дана, упоредо са професорским радом, бавила се писањем и превођењем са енглеског, француског и немачког језика (Д. Дефо, Робинсон, Бг 1930; Ч. Дикенс, Оливер Твист, Бг 1933; Х. Хајне, Идеје, Бг 1930; Х. Хесе, Изабрана дела – Гертруда, Бг 1929). Објављивала је чланке и приповетке, књижевне и позоришне прегледе, појављујући се као сарадник и аутор у неколико десетина најутицајнијих и најчитанијих часописа између два светска рата. Била је један од уредника Женског покрета, главни уредник Гласника Југословенског женског савеза, члан управе Професорског друштва и ПЕН клуба и председник Удружења универзитетски образованих жена. У САД је отишла 1940. Током II светског рата радила у Југословенском информационом центру у Њујорку, сарађујући у Американском Србобрану и Слободној речи. По завршетку рата вратила се у Југославију, али је већ 1948. са јеврејским исељеницима отишла у Израел, да би потом живела у Италији, Канади и САД. Њени мемоари Тако је некада било (Бг 2005) садрже и библиографију.

ДЕЛА: Развој универзитетског образовања наших жена, Бг 1930; Монтењ, Бг 1939; Yugoslav Women's Fight for Freedom, New York 1943.

Мира Радојевић; Светална Шеатовић-Димитријевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)