АТИЛА

АТИЛА, краљ Хуна (? – ?, 453). Син Мунџука, вођа хунског племенског савеза од око 434, када је заједно са братом Бледом на власти наследио стрица Руа. Убивши Бледа око 445, самостално је завладао хунским племенским савезом. Византија је Хунима плаћала данак још од 430, међутим до великих сукоба долази 441. Рушећи најпре византијска упоришта на великим рекама – Сингидунум, Сирмијум, касније и Рацијарију, Хуни доспевају у унутрашњост Балканског полуострва. Страдали су Наис, Сердика и Филипопољ. Хуни су избили на Црно и Мраморно море. Године 443. склопљен је мир, међутим А. поново напада 447. Како нису могли да освоје Цариград, Хуни пустоше балканске области и допиру све до Термопила. Миром из 448, припале су им области јужно од Дунава, све до околине Наиса. Године 451. А. се окреће на запад и пустоши Галију. Долази до битке на Каталунским пољима, где римски војсковођа Еције успева да однесе победу. Атилина војска се окренула ка Италији, уништила Аквилеју и заузела Медиоланум. Како због оскудице хране и појаве болести у трупама, тако и због мировне понуде коју му је изнело посланство на челу са папом Лавом I, А. је обуставио нападе. Након његове смрти веома брзо долази до распада хунског племенског савеза. Побуну дотада подређених племена предводе Гепиди. На речици Недао (вероватно Надела у Банату) Хуни су поражени. Иако неспорно велики вођа и освајач, назван Бич божји, А. није утемељио дуговечну војно-политичку силу, али је убрзо постао легендарна личност, како на западу тако и у словенским предањима.

ЛИТЕРАТУРА: E. A. Thomson, A History of Attila and the Huns, Oxford 1948; Ф. Баришић, „Приск као извор за најстарију историју Јужних Словена", ЗРВИ, 1952, 1.

Иван Бугарски

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)