Прескочи до главног садржаја

АРИЈАНИТИ

АРИЈАНИТИ, арбанашка властеоска породица из друге половине XV в. Најпознатији члан породице био је Ђорђе Аријанит Комнин којег су Млечани 1456. прихватили као свог војводу на подручју од Драча до Скадра уз годишњу плату од 300 дуката како би заштитили своје поседе према Албанији. Имао је сина Константина, од кћери познате су Гојсава и Ангелина. Био је родбински повезан са суседним обласним господарима Иваном Црнојевићем и Стефаном Слепим, сином деспота Ђурђа Бранковића. Његова старија ћерка Гојсава била је удата за Ивана Црнојевића и с њим имала синове Ђурђа, Стефана и Станишу, који је прешао у ислам (Скендербег). После пада Деспотовине Ђорђевом ћерком Ангелином оженио се Стефан Слепи. Из тог брака рођена је Марија која је била удата за Бонифација V Палеолога, господара Монферата. Ђoрђев син Константин је после смрти зета Бонифација V Палеолога (1485) и његове жене Марије постао намесник Монферата и њиховог малолетног сина Гуљелма. Истакао се у борби против турске власти. Склонио се у Италију, где се 1495. припремао за устанак против Турака у Албанији, уз помоћ Ђурђа и Стефана Црнојевића, потомака Скендербега и драчког епископа Марина. У организацији устанка учествовао је и француски краљ Шарл VIII, тј. његов изасланик у Млецима, мемоариста Филип Комин. Устанак је осујећен још у време припрема. О даљем Константиновом деловању нема података.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, I−II, Бг 1952; Историја Црне Горе, II/2, Тг 1970.

Марица Маловић-Ђукић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)