АНДОНОВИЋ, Милан

АНДОНОВИЋ, Милан, грађевински инжењер, универзитетски професор (Пожаревац, 11. VII 1849 – Беч, 31. VIII 1926). Студирао на Техничком факултету Велике школе у Београду, на Политехници у Карлсруеу и у Ахену, а дипломирао на Техничкој високој школи у Минхену. У отаџбину се вратио 1880. и био изабран за професора геодезије на Великој школи, а касније Универзитета. За члана Српског ученог друштва изабран је 1883, а за почасног члана Српске краљевске академије 1892. Био је први председник Савеза државних чиновника, један од оснивача и председник Удружења југословенских инжењера и архитеката, уредник Српског техничког листа, председник Удружења геометара Краљевине СХС. Објавио већи број научних и стручних радова из области геодезије и сродних дисциплина. Његови универзитетски уџбеници из рачуна вероватноће и теорије најмањих квадрата, ниже геодезије, катастра и астрономије, из периода 1886–1897, представљају прву уџбеничку литературу на српском језику у области геодезије. Основао је Земљомерску школу која је за кратко време свог постојања (1890–1895) одшколовала савремено обучене земљомере. По престанку рада ове школе основао је Геодетски завод који је наставио започете радове на премеру и катастру. Премерене су вароши Доњи Милановац, Ваљево, Крушевац, Ужице, Кладово, Текија, за које су урађени и регулациони и нивелациони планови. Организовао је и са сарадницима извршио премере у Бугарској, за вароши Шумен, Варна, Сливен, Татар-Пазарчик, Карлова, Чиртан и Трново. Основао је 1907. Геодетску и Грађевинску академију која је одшколовала око 300 савремено обучених грађевинара и геодета. У току ратова 1912–1918. посветио се публицистичкој делатности на националном плану, објашњавајући српско питање, оправданост уједињења и одбацујући тврдње да је Србија кривац за изазивање I светског рата. Радови су објављени у Београду, Фрајбургу и Паризу. После завршених ратова ангажовао се на припреми и спровођењу Закона о катастру. Био је врло ангажован у друштвеним и струковним организацијама, борећи се за побољшање услова живота и рада државних чиновника и сиромашних студената.

ДЕЛА: Основе рачуна вероватноће и теорија најмањих квадрата, Бг 1886; Облик и величина Земље, Бг 1886; Космографија са основним астрономским напоменама за више разреде средњих и учитељских школа, Бг 1888; Нижа геодезија са особитим погледом на катастарски премер, I–II, Бг 1890, 1897.

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996, Бг 1996.

Душан Јоксић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)