АРХАИЗАМ

АРХАИЗАМ (грч. rcai¤o": стар, древан), застарела реч која је у савремено доба потиснута из активне употребе, стилски је обојена и замењена неком другом речју. Данас се њима сматрају речи као писменица (граматика), Англија (Енглеска), земљовид (географска карта). Лексички а. су сасвим различитог порекла у односу на своје синониме из активне лексике (нпр. глагољати − говорити). Семантички а. активно живе у савременом књижевном језику, али им је једно од значења застарело (нпр. књига, кад означава писмо). Лексичко-фонетски а. имају исто порекло као и њихови парњаци у активној лексици, али с мало измењеним звуковним обликом (даштица, данас дашчица). Лексичко-творбени а. се разликују од својих синонима из савременог језика само по префиксу или суфиксу (нпр. издаватељ, данас издавач). Не спадају све застареле речи у а., него само оне које су стилски обојене. У речницима српског, одн. српскохрватског језика уз а. стоји квалификатор арх.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радовић-Тешић, „Архаизми и њихова обрада у Речнику САНУ", у: Лексикографија и лексикологија, Бг – Н. Сад 1982; Р. Драгићевић, Лексикологија српског језика, Бг 2007.

Рајна Драгићевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)