АРТЕРИОСКЛЕРОЗА

АРТЕРИОСКЛЕРОЗА, општи термин за различита обољења артерија, код којих долази до промена у њиховом зиду: склерозе – стврдњавања (прожимања везивним ткивом), задебљавања, закречавања (таложење калцијумових соли), тзв. Менкебергова калцификована склероза медије, тј. средњег (мишићног) слоја артерије, таложења липида и других материја, уз смањење еластичности. Све то доводи до сужавања лумена артеријa са смањеним приливом крви у органе које такве артерије исхрањују и поремећаја њихове функције. Термин је сковао Лобштајн, патолог из Стразбура 1830, као реч састављену од артерије и склерозе, тј. задебљања зида са очвршћавањем. Најраспрострањенији и најтежи облик а. је атеросклероза, када се липиди из крви таложе у зид артерије.

ЛИТЕРАТУРА: В. Кањух и др., „Атеросклероза на прагу III миленијума (Морфолошко-клиничка корелација атеросклеротичних лезија и релевантних клиничких синдрома)", у: С. И. Недељковић, В. И. Кањух, М. Р. Вукотић и др., Кардиологија, II, Бг 2000; М. Остојић, В. Кањух, М. Добрић, „Атеросклероза", у: Клиничка кардиоваскуларна фармакологија, Земун 2009.

В. Кањух

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)