АЛТЕРНАТИВНА УМЕТНОСТ

АЛТЕРНАТИВНА УМЕТНОСТ, уметничке позиције које из идеолошких и егзистенцијалних разлога оспоравају владајућа поимања уметности и које, с друге стране, та владајућа поимања уметности оспоравају, маргинализују и доводе у подређену ситуацију. Између владајућих и алтернативних уметничких поимања постоји стање латентног или изричитог конфликта. Временом се дешава да некадашње алтернативе успевају да се изборе за признања сопствених позиција, нпр. почетком XX в. алтернативно је било сликарство Надежде Петровић; у 20-им годинама алтернативна су поимања уметности историјских авангарди зенитизма, дадаизма и надреализма; у 30-им годинама алтернативу грађанском интимизму и поетском реализму чини социјално ангажована уметност групе „Живот". У периоду после II светског рата, у времену владавине социјалистичког реализма, алтернативне појаве једва да постоје (нпр. „Задарска група"). У време постсоцреалистичког модернизма алтернативама се сматрају позиције београдског енформела и групе „Медиала". Изразиту алтернативну позицију у односу на позномодернистички главни ток заузимају неоавангардни феномени унутар нове уметничке праксе 70-их година, предвођени групама у Суботици, Новом Саду и Београду. У епохи постмодернизма, за коју је карактеристичан декларативни плурализам свих постојећих изражајних језика и поступака, раније поделе на средишње и алтернативне појаве губе на оштрини и искључивости, а разноврсне уметничке позиције постају у начелу равноправни делови укупне културне и уметничке ситуације.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Трифуновић, Енформел у Београду, Бг 1982; И. Суботић, В. Голубовић, Зенит и авангарда 20-их година, Бг 1983; Нова уметност у Србији 1970−1980 – појединци, групе, појаве, Бг 1983; М. Тодић, Немогуће – уметност надреализма, Бг 2002.

Јерко Денегри

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)