АЛЕКСИЋ, Милосав Мија

АЛЕКСИЋ, Милосав Мија, глумац (Горња Црнућа код Горњег Милановца, 26. IX 1923 – Београд, 12. III 1995). На сцену Српског народног позоришта Округа крагујевачког први пут ступио 1943. у комаду Девојачка клетва. Исте године приступио СКОЈ-у, а у октобру 1944. отишао у партизане где је додељен Агитпропу. После ослобођења уписао права и једно време био члан хора Централног дома Југословенске народне армије, а 1946. ступио у ангажман у Државно народно позориште у Крагујевцу. У сезони 1949/50. ангажован у Народном позоришту у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта био 1951–1965. када се вратио у НП где је и пензионисан 1977. Играо и на другим сценама (Атеље 212, Хумористичко позориште итд.). Разноликим креацијама и широким дијапазоном глуме био подједнако успешан у комичним, драмским и трагичним улогама. Широку популарност стекао радио програмима Весело вече и хумористичким телевизијским серијама Сервисна станица и Огледало грађанина Покорног. За позоришна и филмска остварења добио највиша друштвена признања и сталешке награде: посебну награду на Филмском фестивалу у Пули за улогу Марисава у филму Друг председник центарфор (1960), Октобарску награду града Београда за улогу Присипкина у представи Стеница (1961), Златни ловоров вијенац на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву за улогу Каплара у представи Полицајци (1962), Златну арену на Филмском фестивалу у Пули за улогу ујка Благоја у филму Др (1962), Статуету „Ћуран" на Данима комедије у Светозареву (1973), Орден рада са златним венцем (1973), Стеријину награду за улогу Боње у представи Звоно за нашег професора (1976), Седмојулску награду за улогу Ломана у представи Смрт трговачког путника (1976), Добричин прстен (1982), Награду за животно дело „Нушићеви дани" у Смедереву (1990), Ванредну Стеријину награду (1993) и др. Важније позоришне улоге: Помет (М. Држић, Дундо Мароје), Сцеледро (Плаут, Хвалисави војник), Прока (Б. Нушић, Ожалошћена породица), Жевакин (Н. В. Гогољ, Женидба), Смердјаков (Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови), Чеда Урошевић (Б. Нушић, Госпођа министарка), Кристофер Ман (Џ. М. Синг, Виловњак са западних страна), Дуња (В. Шекспир, Сан летње ноћи), Ујка Благоје (Б. Нушић, Госпођа министарка), Тартиф (Ж. Б. П. Молијер, Тартиф), Зганарел (Ж. Б. П. Молијер, Дон Жуан), Сирано (Е. Ростан, Сирано де Бержерак), Вуле Пупавац (М. Глишић, Подвала), Аркадије (А. Н. Островски, Шума), Јеврем Прокић (Б. Нушић, Народни посланик), Поп Ћира (С. Сремац, Поп Ћира и поп Спира), Агатон (Б. Нушић, Ожалошћена породица), итд.; филмске улоге: Госпођа министарка Ж. Скригина, Народни посланик и Др С. Јовановић, Сан, Јутро, Подне, Бициклисти П. Ђорђевића, Човек из храстове шуме М. Поповића, Скупљачи перја, Биће скоро пропаст света А. Петровића, Маратонци трче почасни круг С. Шијана, Танго аргентино Г. Паскаљевића итд.

ЛИТЕРАТУРА: Р. В. Јовановић, Позориште и драма, Бг 1984; М. Мирковић, Глумци су велика деца, Бг 1994; П. Волк, Илузије на Цветном тргу, Бг 1997; Београдско глумиште, Бг 2001; О. Марковић, Мија Алексић, Младеновац 2007.

Олга Марковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)