АРСЕНИЈЕВИЋ, Владан
АРСЕНИЈЕВИЋ, Владан, лексикограф, етнограф, универзитетски професор (Делиблато, Банат, 22. I 1848 – Карловац, 14. ХI 1900). Школовао се у Сремским Карловцима, Братислави, Новом Саду и Будимпешти, где је једну годину студирао природне науке. Радио је као наставник у новосадској реалци (1869–1874), а потом као професор природних наука у Карловцу. Био је активан члан Уједињене омладине српске, уредник новосадског Гласа народа, сарадник у часописима Омладински календар, Јединство, Млада Србадија и Јавор. Први рад, превод приповетке М. Јокаија Трипут бог помаже, објавио је 1867. Преводио је с мађарског, руског (Тургењев) и немачког (позоришни комади). Посрба Шаљива игра Родериха Бенедикса извођена је у Новом Саду. Његови стручни чланци, преводи, нарочито уџбеници из области науке о природи истичу се стилом и лепотом језика. За собом је оставио богату лексичку грађу – сакупио је, класификовао и делимично обрадио 260.000 јединица. Део грађе је уступио Ђ. Даничићу за Речник Југословенске академије, а део је завештао САН (грађа је ушла у Речник српскохрватског књижевног и народног језика). Бележио народне умотворине у родном крају (подручје некадашње банатске војне границе), где је прикупио знатан број народних песама, приповедака, народних игара, загонетки, питалица и басми. Мањи број лирских песама слао је часописима Вила и Матица, у којима су и објављене 1868. и 1869. Преостали део грађе остао је у рукопису, и након његове смрти завештан САНУ. До сада су из овог рукописног материјала објављене само лирске песме. Други део његове оставштине чини лексичка грађа за недовршени Јестаственички речник, која је такође драгоцен извор за фолклористичка истраживања. Импресивну библиотеку од 20.000 књига уступио је Матици српској (чији је члан био од 1870), новосадској гимназији и српској препарандији у Карловцу.
ДЕЛО: М. Матицки (прир.), Од сна до запада: лирске народне песме банатске војне границе из збирке Владана Арсенијевића, Вш 1967.
ЛИТЕРАТУРА: А., „Владан Арсенијевић", БК, 1900, 1470; П. Радуловић, „Владан Арсенијевић", ШкЛ, Сомбор 1900; М. Ђ. Милићевић, Додатак Поменику од 1888, Бг 1901; М. Матицки, Народне песме у Вили, Н. Сад – Бг 1985; Ж. Милисавац, Историја Матице српске, II, Н. Сад 1992; З. Карановић, Народне песме у Матици, Н. Сад – Бг 1999.
Драгана Вукићевић; Јасмина Јокић
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)