АЛЕКСИЋ, Душан

АЛЕКСИЋ, Душан, сликар (Арад, Румунија, 16. V 1843 – Деска, Мађарска, 27. VI 1900). Сликарство учио код оца Николе. Вероватно је краће време био и на Академији у Бечу. Бавио се скоро искључиво црквеним сликарством. Радио је у преко 30 српских и румунских цркава у Банату, Срему и Бачкој. У почетку је сарађивао са оцем у Араду, Мaлом Бечкереку, Варјашу и Остојићеву, затим са Љубомиром Александровићем у Немету, Ђуром Пецићем у Српском Падеју и Кикинди и са Ђорђем Ракићем у Голубинцима. Старији син Иван му је помагао на иконостасима цркава у Банатском Брестовцу и Бољевцима, а млађи Стеван је довршио започети иконостас цркве у Дески. Као сликар скромних могућности опонашао је очев начин сликања и користио његова композициона решења.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јовановић, Српско сликарство у доба романтизма, Н. Сад 1976; О. Микић, „Нови подаци о сликарској породици Алексић", СДИУС, 1986, 17; С. Бугарски, Српско православље у Румунији, Темишвар – Бг – Н. Сад 1995; В. Поповић, Српски споменици у Румунији, Суб. 1996; М. Јовановић, Сликарство Темишварске епархије, Н. Сад 1997.

Олга Микић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)