АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб

АРАНЂЕЛОВИЋ, Драгољуб, математичар, универзитетски професор (Јагодина, 9. V 1942 – Београд, 10. III 2010). Дипломирао на Природно-математичком факултету Београдског универзитета 1965, где је магистрирао 1967. и докторирао 1975. Пензионисан 2007. као ванредни професор Математичког факултета. Предавао математичке предмете и на ПМФ-у у Крагујевцу и Факултету организационих наука у Београду. Бавио се на савремен начин класичном математичком анализом, посебно питањима асимптотике. Главни резултати су му из Караматине теорије правилне променљивости. Радови су писани једноставно, а свеобухватно у стилу Караматине београдске математичке школе. Основни резултати из 1976. о Мелиновим трансформацијама, као и они из 1977 (са С. Аљанчићем) о униформној конвергенцији и репрезентацији правилно ограничених (ОR) функција наведени су у виду четири теореме са доказима у монографији N. H. Bingham, C. M. Goldie, J. L. Teugels, „Regular Variation" (Encyclopedia of Mathematics and its Applications, vol. 27, Cambridge 1987). Аутор је средњошколских уџбеника.

ДЕЛА: „Sur un théorème mercerien asymptotique génèral pour des fonctions à comportement régulier", Publ. Inst. Math. (Bg), 1976, 20 (34); и С. Аљанчић, „O-regularly Varying Functions", Publ. Inst. Math. (Bg), 1977, 22 (36); „O-regular Variation and Uniform Convergence", Publ. Inst. Math. (Bg), 1990, 48 (62).

Душан Адамовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)