АТАНАСИЈЕВИЋ, Светозар М.

АТАНАСИЈЕВИЋ, Светозар М., лекар (Куманово, 15. III 1851 – Београд, 22. V 1906). Правни факултет завршио је у Београду где се и придружио покрету Светозара Марковића. Као стипендиста изабран на конкурсу за медицинаре упућен је, заједно са присним другом Лазом К. Лазаревићем, на студије у Берлин. Учествовао је у српско-турском рату 1876. По завршетку студија специјализирао је интерну медицину у Берлину, а потом радио у Врању и Ваљеву. За физикуса округа београдског постављен је 1890, а већ следеће године и за управника Београдске болнице, у којој је водио Интерно одељење. Усавршавање је допунио завршавањем бактериолошког курса у Берлину. Развио је вишеструку делатност као организатор и администратор, лекар и наставник лекара стажиста, а заложио се за проширење болнице на Западном Врачару, где је основао Гинеколошко-акушерско одељење. На састанку Српског лекарског друштва 1887, у сарадњи са Л. Докићем и Л. К. Лазаревићем поднео је реферат „О случајевима пегавог тифуса у Београду, Врању, Кораћици и селима на Космају". Поред овог, значајни радови и саопштења су: „Прилог патолошкој анатомији сифилиса" (1887); „О новом начину лечења ишијаса" (1887); „Случај уједа змије са леталним исходом" (1887); „Један случај неуритис мултиплекс" (1895); „Препарат руптуре аорте асценденс добивен секцијом" (1895); „Случај адхезије између јетре и пилоруса" (1895). Имао је богату медицинску библиотеку која је после његове смрти поклоњена СЛД-у. Заједно са Л. К. Лазаревићем увео је савремени рад у болници. Умро је од плућне туберкулозе.

ЛИТЕРАТУРА: В. Станојевић, „Ликови и дела истакнутих лекара од оснивања Српског лекарског друштва до данас", у: Српско лекарско друштво. Споменица 1872–1972, Бг 1972.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)