АНДРИЈА ЛОВРЕТИЋ

АНДРИЈА ЛОВРЕТИЋ, бискуп барски (? – ?). Потиче из властеоске барске породице Жаретић. Његов отац Ловре и стриц, свештеник Марин, били су познате и угледне личности на двору краљице Јелене, жене краља Уроша I. Помиње се у повељи краља Милутина, у барској породици Жаретић. Његов деда Жаре, барски властелин, добио је баштински посед у време краља Стефана Уроша I, а села која се потврђују унуцима, држали су синови Жаретини Марин и Ловре у време краљице Јелене. Kраљ Милутин потврдио je поседе бискупа А. са браћом. Ту им милост испроси војвода Дабижив, који је био вероватно краљев намесник у Зети после прогонства и ослепљења Милутиновог сина Стефана (фебруара 1314). Свештеничку службу А. је почео као фрањевац у Задру. Заменио је стрица Марина 1307. на бискупској столици у Бару. Пошто се није придржавао начела канонског права, оптуживан је код папске курије да је заложио бискупски палиј, те да га је заменио лажним. Посебно је истакнута његова самовоља када је без сагласности барског каптола сменио епископа у Арбану и на његово место поставио епископа Лазара из цркве Св. Александра. Због свега учињеног морао се захвалити папи у Авињону на бискупској столици у Бару око 1324. Судбина А. после наведене године није позната.

ИЗВОР: А. Соловјев, „Пoвеља краља Милутина барској породици Жаретић", ААСЈЕ, 1925, III.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Томовић, „На Романи Луце", ИЧ, 1977, 44; К. Јиречек, Историја Срба, II, Бг 1978.

Марица Маловић-Ђукић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)