АПОКАВК, Алексије

АПОКАВК, Алексије, византијски великодостојник (?, крај XIII в. – ?, 11. VI 1345). Потицао из малоазијске области Битиније, човек незнатног порекла који је свој успон дуговао великој енергији и способностима. Каријеру је почео као чиновник разних пореских функционера, након чега је прешао у службу Андроника Асена, магната и рођака византијске царске породице. Уочи избијања грађанског рата (1321–1328), у новембру 1320. придружио се присталицама младог Андроника III, по свој прилици из страха од казне због проневера које је починио у пореској служби Андроника II Палеолога. Током владе Андроника III био дугогодишњи управник државних финансија, а у пролеће 1340. са титулом великог дукса постао је командант византијске флоте. У новом грађанском рату (1341–1347) постао је најмоћнији члан трочланог регентства (са царицом Аном Савојском и патријархом Јованом Калекасом) које је ратовало против Јована Кантакузина. Као вођ „нових" богаташа, у антиаристократској политици се ослањао на цариградски плебс. Преко посланстава преговарао са Стефаном Душаном који је Кантакузину пружио гостопримство у Србији. Јуна 1345, приликом обиласка затвора, А. су убили политички затвореници и тиме прекинули његову страховладу у Цариграду.

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, Историја Византије, Бг 1959; Љ. Максимовић, „Регентство Алексија Апокавка и друштвена кретања у Цариграду", ЗРВИ, 1978, 18; Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332–1391), Бг 1991.

Радивој Радић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)