АНИЧИЋ, Петар

АНИЧИЋ, Петар, гравер, ксилограф (Београд, 1851 − Лајпциг, око 1910). Као дечак ступио у дрворезницу државне штампарије Књажевства Србије у Београду да изучава ксилографски занат. Био је вредан и талентован ученик, па је већ у седамнаестој години постао главни стручњак за ксилографију. На усавршавању у Прагу, уз материјалну помоћ Министарства просвете Србије, био 1872–1876. Затим отишао у Немачку, где је у Берлину, Штутгарту и Хамбургу излагао своје радове који су му донели признања и одликовања. Стално се настанио у Лајпцигу, где је постао шеф једне од највећих радионица дрвореза, и тамо је остао до смрти. Иако се више није враћао у домовину, пратио је збивања у њој, а поводом два знаменита догађаја – преноса моштију српских великана из Беча у родну земљу – израдио је портрете Бранка Радичевића (1883) и Вyка Караџића (1897) у техници дрвореза. Они су у великом броју продавани по књижарама, а ондашња штампа оценила их је као веома успеле. Оба су портрета истоветно замишљена: профил у овалу око којег је венац храстовог лишћа. Ту су гусле, отворена књига и одговарајући текстови. Портрети су изведени ксилографском, тзв. тонском техником. Рађени су по цртежу Мине Вукомановић (Бранков) и по литографији Крихубера (Вуков).

ЛИТЕРАТУРА: В. Краут, „Аничић Петар", ЗМСЛУ, 1972, 8; Историја српске графике од XV до XX века, Г. Милановац − Бг 1985.

Олга Микић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)