Прескочи до главног садржаја

АЛЕЛОПАТИЈА

АЛЕЛОПАТИЈА (грч. llhvlwn: узајамно, pscein: трпети), узајамно деловање организама у условима природне средине на основу активних биохемијских једињења продуката секундарног метаболизма. Термин је у науку 1937. увео немачки ботаничар Х. Молиш, дефинишући овим појмом и негативне и позитивне биохемијске интеракције између биљака, укључујући и микроорганизме. Неке биљне врсте угрожавају раст и развиће суседних врста биљака на станишту излучујући хемијска једињења, продукте секундарног метаболизма означене као фитотоксичне алелопатске супстанце. Као одбрамбене супстанце, све разноврснија алелохемијска једињења развијала су се током еволуције биљака, тако да се данас може говорити о фитохемијском диверзитету биљака. Најчешће су то инхибиторни ефекти, тако да се у еколошком погледу а. може дефинисати и као инхибиторна компетиција међу биљкама у оквиру биљних популација и заједница. На пример, испод црног ораха, на удаљености преко 20 м од стабла, онемогућен је раст других биљака токсичним дејством југлона, органског једињења које се излучује из корена ораха. Нека ароматична органска једињења онемогућавају раст биљака исте врсте, што се може означити као аутотоксична а. Ређе су познати примери позитивног деловања алелохемијских супстанци: једна врста еукалиптуса излучује хуминске и фулвокиселине које ублажавају токсични ефекат алуминијума на околне биљке. Код нас, агроном Даница Гајић пружала је доказе да присуство биљака кукоља побољшава принос у пољима пшенице. У савременој науци постоји тежња и за проширењем појма а. којим би се обухватиле све хемијске интеракције одбрамбеног карактера између биљака, као и између биљака и свих других организама. Појава је присутна и код микроорганизама, па се дејство антибиотика такође подводи под овај појам.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јанковић (ур.), Мозаик знања, Бг 1973; Е.Odum, Basic Ecology, Holt-Sounders 1993; В. Стевановић, В. Васић, Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995.

Бранка Стевановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)