АНДРОНИК I КОМНИН

АНДРОНИК I КОМНИН, византијски цар (Цариград?, око 1120 – Цариград, 1185), владао 1183–1185. Био је брат од стрица и вршњак цара Манојла I Комнина (1143–1180). У време када је Манојло постао цар, А. је био његов највернији савезник и пријатељ. Почетком 50-их година XII в., цар Манојло је поставио А. најпре на источну, а затим и на балканску границу према Угарској, као заповедника Београда, Браничева и околних области. Искористивши околност да цар Манојло ни након 10 година царевања није добио наследника, А. је устао против његове власти у другој половини 1153. или 1154, обећавши угарском краљу пограничне области којима је командовао. Убрзо након тога Манојло је заточио А., који је, успевши да побегне, остао непомирљив према његовој власти, налазећи уточиште на дворовима турских емира или владара крсташких држава. После Манојлове смрти, А. је искористио младост наследника престола Алексија и смутно стање у Царству и ускоро завладао Цариградом, убивши Манојловог сина и поставши цар 1183. За две године свог царевања А. се сурово обрачунао са својим некадашњим противницима, али и са западним трговцима, демагошки истичући византијски патриотизам. А. поступци изазвали су реакцију делова византијске аристократије који су се ујединили против њега, изабравши Исака Анђела за цара. У општој побуни А. је свргнут и мучен, а његово полуживо тело је мрцварено и развлачено цариградским улицама. Његови унуци, тзв. Велики Комнини, основали су Трапезунтско царство и владали њиме.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Радојчић, Два посљедња Комнина на цариградском пријестолу, Зг 1907.

Влада Станковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)