АПОСТОЛСКЕ СТОЛИЦЕ

АПОСТОЛСКЕ СТОЛИЦЕ, седишта епископа која су основали Христови ученици, апостоли, а која су касније постала седишта патријарха. То су Јерусалим (Јаков), Александрија (Марко), Антиохија (Петар), Цариград (Јован Богослов и Андреј Првозвани) и Рим (Петар и Павле). Тражећи самосталност за цркву у Србији, Св. Сава се позивао на предање које живи у Србији, Зети и Далмацији, по којем је претечу Петрове цркве у Новом Пазару основао Тит, ученик апостола Павла, идући за Далмацију (2. Тим 4,10). Када је цар Теодор Ласкар одобрио оснивање самосталне Српске цркве приликом избора њеног архиепископа, рекао је Светом Сави: „Достојан си толике висине чина и а. с." Када је Сава одбијао епископско посвећење поново му је рекао: „Не одричи се апостолског избора". Учење о а. с. послужило је Грцима да оспоре право Српској цркви на ранг патријаршије и затраже од султана њено укидање. По учењу Православне цркве, свака епископска катедра је у ширем смислу а. с., као веродостојно наслеђе апостолског рукоположења у апостолском прејемству, тј. сукцесији.

ИЗВОР: Теодосије, Житије Светога Саве, Бг 1990..

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)