АЛЕКСИЋ од МАИНЕ, Јован

АЛЕКСИЋ од МАИНЕ, Јован, фелдмаршал-лајтнант, племић (Котор, 22. IV 1783 – Беч, 19. II 1861). Војну вештину учио од своје десете године у војсци Млетачке републике. Од 1798. био припадник аустријске војске и члан далматинске регименте у Венецији. Након француског заузимања Венеције 1805, пришао француској војсци у чину поручника. Од наредне године, као капетан службовао у 1. француском далматинском батаљону. Учествовао у Наполеоновом походу на Русију 1812, а следеће године Наполеон га је одликовао витешким крстом. У чину мајора служио у Далмацији. Када је Аустрија поново добила део Италије, А. се пријавио у аустријску војску и 1821. учествовао у ратовима на Сицилији. Служио у слуњској регименти од 1826, у чину пуковника од 1830. био заповедник у Огулину, а потом водио ђурђевачку регименту. Генерал-мајор постао 1835. и прекомандован у Митровицу. Поново ратовао у Италији 1838. под командом маршала Радецког. Током Револуције, од априла 1849. кратко време био на дужности у Земуну. Као посланик војничког сталежа учествовао на Народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима и подржао избор Стевана Станковића за архиепископа и митрополита.

ЛИТЕРАТУРА: А. Хаџић, „Некрология", ЛМС, 1863, 107; М. Савић, „Алексићи од Маина", БК, 1898, 27.

РСЕ

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)