АНТИЋ, Даница

АНТИЋ, Даница, сликар (Београд, 20. V 1910 – Београд, 14. I 1989). Сликање учила код Зоре Петровић у Другој женској гимназији, у атељеу Јована Бијелића (1931–1934), као и у Уметничкој школи у Београду. Од 1932. излагала на колективним изложбама као члан групе Десеторица. На Академији ликовних уметности у Београду започела студије сликарства, које је наставила у Паризу 1938−1940. Током II светског рата, активно учествовала у НОБ-у радећи као цртач у штабу Пропагандног одељења Прве армије на Сремском фронту. Године 1952. дипломирала на београдској АЛУ, у класи Недељка Гвозденовића. Од 1952. радила као ликовни педагог, а од 1962. излагала самостално. Учествовала на колективним изложбама УЛУС-а, у Октобарском салону и другим ликовним манифестацијама у земљи и иностранству. Њена дела чувају се у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, Спомен-збирци Павла Бељанског и Поклон-збирци Рајка Мамузића у Новом Саду, али и другим музејским збиркама и приватним колекцијама. Док је у почетку сликала претежно портрете, мртве природе и пејзаже у духу импресионизма, дотле је меланхоличне представе природе и призори из свакодневног живота, који карактеришу њену зрелу фазу, сврставају у ред сликара поетског реализма. Позна дела прожета су симболиком и надреалистичким елементима. Добитница је престижних признања за ликовно стваралаштво: „Златне палете" УЛУС-а (1965) и Октобарске награде града Београда (1983).

ЛИТЕРАТУРА: Н. Станић, Даница Антић, Н. Сад 2004; Ј. Јованов, „Даница Антић", у: Цртежи и графике Спомен-збирке Павла Бељанског, Н. Сад 2004.

Весна Круљац

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)